Странице

субота, 19. април 2014.

ONO KAD IMAŠ NAGON ZA DEFEKACIJU OD IDIOTIZMA....

Ne, ne, prosto ne mogu da ostavim neprokomentarisanim ove uskršnje praznike, tj ne praznike nego one koji se salomiše da odglume ono što nisu a pri tome, da se bar na sekund pogledaju u ogledalo, bilo bi im jasno kakvi su idioti.
Kao i u svemu ostalom, naš narod, bar velika grupa, sklona je da preteruje u svemu, a kada se pomene bilo šta vezano za veru ili veliko srpstvo, onda se gube sve kontrole i granice i dokazuje se na primeru da je ljudska glupost bezgranična kao i svemir, samo što se za svemir još utvrđuje.
Stojim pre neki dan u redu na kasi, skoro svakog dana u isto vreme jer se tada vraćam s posla, s tim što je tog dana bilo drugačije jer se vrše "velike kupovine" za Uskrs!?!? Gledam tu histeriju. Možda nisam obavešten ili nisam čitao novine tog dana, ali sve je ličilo na to da sutra ne postoji, podsećalo je na scenu iz nekog niskobudžetnog filma kada se kupuju zalihe hrane za predstojeći smak sveta. Nije mi ništa bilo jasno. Gledam tu svetinu, to manijakalno kupovanje svega i svačega, razvlačenje jaja i farbi, valjda se samim činom kupovanja i onoga što treba i što ne treba, pokazuje koliko je neko veliki domaćin, veliki vernik, veliki jadnik.
Same te face, sama ponašanja, bez obzira koliko džakova izneli iz prodavnice, ukazuju na ono suprotno, ukazuju na debilnost u pokušaju da se predstavi neko onakvim kakav nije.
Ja nemam običaj da se konfrontiram ili zabadam nos tamo gde mi nije mesto, uvek je bilo pametnije i učtivije sa strane posmatrati okolinu i učiti, izvlačiti zaključke iz ponašanja drugih. U istim tim redovima za kasom, vidim poneke ljude koje poznajem, što bi se reklo znam gde im je kućni prag, znam ko su i šta su, znam kakav im je mozak i kakav im je jezik. To su pojedini primerci koji od svoje kulture, načina života i razmišljanja nemaju ni osnovno, oni koji su svojim ponašanjem i postupcima odgurnuli sve od sebe, poneki uključujući i svoju decu. I oni su vernici????? Razumem da su otišli u neki drugi grad gde ih niko ne zna, pa tamo da prodaju muda za bubrege, ali tu su gde su, poznati su, i onda ne mogu da razumem, koga foliraju? Sebe? Sigurno sebe, pošto druge ljude ne mogu.
E to je razlog kada dobiješ onaj čudan osećaj u stomaku i shvatiš da ti se kenja, ne od hrane nego od idiotizma.
Zar su toliko uske svesti, uski pogledi, nerazvijeni umovi? 
To su oni što jedno rade, drugo govore a treće misle. To je taj talog ljudskog roda. Jedanaest i po meseci u godini rade sve ono što im njihova religija zabranjuje a pola meseca, kada se saberu praznici, mlate rukom, krsteći se i zevajući po crkvama kao volovi za praznim jaslama, ne zato što su iskreni, nego što nemaju pojma šta koja stvar simboliše i šta je ispravno ponašanje, nego misle da će, ako budu gurnuli novac u crkvenu kasu i ako se budu rukovali, pardon, liznuli ruku popu, okajati sve grehe, tj oni i ne znaju da imaju grehe, nego smatraju da su se pokazali čisti pred onim gore. Jadna je to svest, jadni su to ljudi. Onda će da se okrenu, izađu iz crkve i nastave da budu crvi kao i do tada. Ali, da pametuju i drugima dele savete, na to su uvek spremni.
Pogledam na fejsu, pre neki dan, drug moj izbacio neki status na kome je sporno neko prekrštavanje "sportista" na nekoj utakmici. Nebitno mi je i jedno i drugo, i sportisti i krštenje. Ali, nisam mogao da se ne zapitam, čemu uopšte taj čin? Čemu služi mahanje rukom i pozivanje na veru ako je neko došao da igra fudbal? Je li to nesigurnost u svoje sposobnosti i uigranost pa im treba pomoć s neba da mogu da trče za loptom dva sata, ili je to samo iskazivanje moći (čitaj nemoći)? Zar je bitno što su to "veliki srbi"? Jesu li došli na utakmicu ili u krstaški rat? Zar su oni koji se ne krste nego klanjaju, manje vredni ljudi od onih kojima samo kokarda na čelu fali da bi mogli da potrče za loptom?
E to je problem u ovoj zemlji, nije ni jedna vera problem, ni jedna nacija, problem su oni koji ne znaju da ih koriste i postavljaju sve naopačke. 
Ponekad pomislim da su ti, takvi, koji se iza religije kriju, ili poneli neke traume iz detinjstva ili im je polni organ nefunkcionalan pa moraju da kompenzuju to na drugi način, a pošto nemaju novca za ferari, onda se okreću nečemu što uopšte nije bitno i može da bude opasno, a to je ponižavanje i pokušaj superiornog stava prema svima koji su različiti. Samo kada bi umeli da razmisle, shvatili bi, da nije ostatak sveta različit od njih, nego oni od ostatka sveta.

Kao što me ne interesuje ničiji život, jer moram da se bavim svojim, tako me ne interesuju ni tuđa opredeljenja. To na koji način neko u nešto veruje, to je njegova stvar i njegov problem, ukoliko je čovek, može da bude i u pink boji, ne crn ili beo, jer u životu bi trebalo ljude ocenjivati i birati po karakteru a ne po boji i izgledu.
Da imaju i trunku pameti i da vide malo dalje od svog nosa, setili bi se i Patrijarha Pavla, a trebalo bi ako su već tako veliki vernici i pravednici, koji jednom reče "budimo ljudi iako smo Srbi"...
Ne znam ko je takve lagao da smo superiorni, da smo najbolji, da smo najpametniji. Vidi se oko nas koliko smo sve to, vidi se na svakom koraku a jedina sličnost s "nebeskim narodom" je što smo više puta leteli u vazduh, pa možda je to taj zenit koji smo dostigli.
Tvrdim da je jedini problem kod onih koji se kreću ovim svetom s maskama taj što nisu iskreni prema sebi. Ništa drugo i nije potrebno, samo iskrenost prema sebi. Onoga trenutka kada shvatiš ko si i šta si, šta je u tvojoj prirodi a šta ti ne prija, tada nestaju sve nedoumice i problemi, kada sebe dovedeš na taj nivo svesti i razumevanja, onda razumevanje imaš i za ostale.
Ali valjda tu i hraborst igra bitnu ulogu, za samospoznaju i samopriznanje moraš da budeš hrabar. Ovako je valjda lakše, staviti masku, ugurati se u krdo i ponašati kao stoka. 
Pozdrav

Нема коментара:

Постави коментар