Jedna mala drugarska rapsrava na fejsu, dade mi temu za obradu, izbegavao sam je dugo, ali dođe vreme i za nju.
Svakoga dana na posao idem prevozom, ovim pljačkaškim punim bus plus hijena, no nije to tema, nego razni primerci svega i svačega što može da se u prevozu vidi, ponekad i uslika.
Preko puta mene, sedela je devojka, nisam siguran koliko ima godina, ali ne više od dvadeset, onako,simpatična, ali pošto sam imao,kao i uvek slušalice na ušima, nisam čuo konverzaciju između nje i njene drugarice. Ustvari, nije ni bilo drugarice, bila je neka devojka koja je slučajno tu sedela, što me ostavi u još većem čudu, jer su se ovoj konstantno pomerala usta, pa pomislih da ona ustvari priča sama sa sobom. Ali, onda ukapiram, da ona ne priča, ona samo pozira. Tek kada sam bolje pogledao, videh da ona ima nova usta, tj usne, da budu prirodne nema šanse jer taj orangutanski model majka priroda ne pravi. Čovek bi pomislio da usta ustvari, rade sama za sebe ali, šta drugo pomisliti tj prokomentarisati kada vidite osobu koja ima želju da liči na šimpanzu, komentar na usta je bespredmetan, komentar na osobu je poželjan.
I onda, umesto da kunjam na jutarnjoj vožnji, nastavim da slušam muziku i počnem da razmišljam o ljudima, o njihovoj potrebi da sebe učine ružnijima i o slepom praćenju nekih trendova, izlišnih i nepotrebnih, kao što je pumpanje usta, sisa, guzica i ko zna čega još, a čemu? Šta može da postigne neko ko u sebe upumpa kubike plastike a da pri tome na svom psihološko duhovnom aspektu ne poradi ni sitnicu? Neko ko je mentalno razvijen i stabilan, neće sigurno razvući neki svoj deo tela veštačkim materijalima i da pri tome još misli kako je mis univerzuma. Mislim, samopouzdanje je divna stvar, ali glupost i površnost nisu samopouzdanje.
U ovom gradu ima toliko lepih devojaka, ono što bi se narodski reklo, zdravo lepih, prirodnih, njima nije potrebna kanta silikona ili šminka kao Irokez indijanci, one su jednostavno to što jesu, njima lepota izlazi iznutra. Znate ono, kada vidite neku devojku koja nije baš nešto lepa, ali ima u sebi nešto, ono nešto što zrači, ne možete da kažete da je ružna, prosto vas privlači.
A onda, u moru lepih devojaka, sa lijane visi majmun. Tj. nema lijane i nema majmuna ali ima šipka u autobusu, ili šipka na nekom drugom mestu, i ona, lepotica sa pogrešno uloženim evrima, sa bujnim oblinama a oskudnom odećom i nedostatkom nečega. Pitam se šta tu nedostaje. Šta je to što natera nekoga da se uružni, učini, ne atraktivnom, nego pogodnom za šokirane poglede? Da li ona misli da je lepa, da je primamljiva, da je koketa? Ili samo nije naučila i shvatila šta znači ponašati se ženstveno i intrigantno? Ima žena, koje da obuku svemirsko odelo, deluju omamljujuće i izazivaju kod muškaraca uzdah, a ima i onih kojima dva tanka končića prekrivaju udove a deluju jeftino i prostački. Neverovatno mi je, da na ovim tempreraturama, neko se osmeli da izaše gologa stomaka, pri tome ne vidim tu nikakvu erotičnost, vidim samo hroničnu upalu jajnika u budućnosti, da izađe na lapavicu u 'eklanim čizmama, kojima još nisam uspeo da otkrijem svrhu, i u toliko dubokom dekolteu da, ako ne dobije reumatsku grozincu, upala pluća ne gine. I misli da je riba. E, kada čujem da momak komentariše za devojku i kaže da je riba, i nekako mogu da svarim, ali kada devojka sama za sebe kaže da je riba, to nikako ne mogu da razumem. Da li je to još jedan pokazatelj njihove siromašne osvešćenosti? Riba? Nit vidim krljušt, nit vidim da pliva u vodi. Sinonim za zgodno? Pa od ribe je definitivno zgodnija vidra, impala, čak i ptica, zašto ne bi rekla za sebe da je gazela? Ili krava? Zašto je krava uvreda a riba nije? Krava je plemenita životinja, riba manje. Ali, ostavimo sinonime i antonime po strani, bitna je suština a to je da suštine nema. O originalnosti da i ne govorim. Sve su iste, iste frizure, ista odeća, isti manir, isti nokti, isti telefoni, iste torbe, isti mozak...
A tako mlade. A pogrešne. A gde su roditelji? U pretposlednjoj emisiji o mladim zvezdama u Grandu, beše jedan slučaj, klasične srpske porodice sa uvrnutim vrednostima, ono čega ima sve više, ono što se sve više reklamira. Ćerka, onako simpatična, na junačke grudi met'la krs' od metar sa pola, naravno cirkonski i peva, peva kao slavuj sa hroničnim tonzilofaringitisom, ubi se, polomi, salomi. Međutim, mama je zvezda, mama, sa ustima kao dve Donatele Versaće, toliko napumčanim i izobličenim da joj potiskuju nos ka čelu, čudo, čudovište, ne prirode nego lošeg, pručenog plastičara koji nije štedeo pare, ali je štedeo talenat. Nakaza. Kud ovaj svet ide? Pa kako da deca budu normalna kad imaju takve roditelje. Nenormalne.
Pomodarstvo sa kupovanjem sisa za punoletstvo, to je tek patologija, to nije smešno. Mi smo dobijali neke tako beznačajne stvari, ali opet prebogate i prelepe, ko je dobio polaganje vozačkog ispita, bio je car, a sada, mama i tata ti naruče nove sise, model koji nosi neka diva. Odeš, naduvaju te i izađeš. A šta kad izađeš? Šta je bila svrha? Zadovoljavanje nezrele dečije želje, ili nesvesnost roditelja da latentno prave prostitutku, pardon, elitnu prostitutku od svoje ćerke. Kako će njoj u životu da pomogne to što je dobila? U učenju neće, u pameti neće, u zauzimanju ćoška ili trljanju neke šipke, hoće. Pa jel to ono kada roditelji deci misle najbolje i žele uspeh u životu? Nek su srećne one kojima roditelji u tom pogledu žele neuspeh.
Kaže mama za takvu ćerku, ma ona je koketica mala, ona će ršum da pravi??!!! Takve komentare i izjave postoje samo još u Ćaninim pesmama a da roditelj to kaže za svoje dete, to je za onaj mekani kauč, kod onog čike što postavlja pitanja. Koketa.
Mnoge svetske dive, pa i naše poznate ličnosti, ulepšale su sebe nekim estetskim zahvatima, i pri tome ne mislim na one što su imale, citiram: devalaciju nosa pa se konstatovala sa svojim saradnicima i onda odlučila da se izoperiše, samo što je osim nosa, želja ponela, pa 'opravila još ponešto. I te žene sad izgledaju božanski, to je prava svrha estetske hirurgije, ispraviti nedostatke koji muče nekoga, jer će to osim estetskog da donese poboljšanje i na emotivnom nivou. Ali, nafiksati se u 18 godina? Čemu to? I naravno, propratni efekti, osim jeftine garderobe, koja se kupuje valjda od istog preprodavca jer je neverovatno da svi odjednom nose istu, šminke koja se nanosi mistrijom, noktiju kojih bi se uplašio i suri orao, dolaze i bespredmetni razgovori, glupe teme, prostačke teme, besciljni pogledi i izrazi lica i naravno žvaka. I onda vidite jednu mladu primadonu, koja usled sve svoje preleposti i prebitnosti čeka gradski autobus u kome nema ni grejanja a ponekad ni prozora, stoji na hladnoći u vrlo oskudnoj odeći i trese se ko jebena zečica, ali sve za in look, naravno, Đijang Ce Min torba preko lakta i cigla sa touch skrinom, i taj besciljni pogled, teleći izraz lica, samo fali snop slame da preživa, i žvaka koja se žvaće van usta, ne žvaće nego premeće još malo preko nosa i obrva, vitla jezikom kao zmija kad palaca i pravi balone. Dno dna. Ne, podrum dna.
Samo bih voleo da uđem na momenat u vakuum koji ima u glavi i pokušam da shvatim šta ona očekuje od života. Želja joj je da izaziva muškarce? Maše dupetom k'o crvenom krpom ispred bika? Na sve liči ali na normalno ne. Ne smetaju joj komentari onih koji bi pojahali i uličnu svetiljku, ne smetaju dobacivanja žvalavih ispučutura ispred trafike, ne smeta im da takve stanu pred svoje očeve? Mislim da takvo ponašanje nema veze sa izazivanjem pažnje, sa pojmom predstavljanja lepote. Mislim da ima veze sa oštećenom ličnošću, sa željom za prihvatanjem pa makar i polusveta, za potrebom da je neko primeti. I primetiće je, kao i svakog klovna u cirkusu, kao i svaku uličnu predstavu, samo što će retko ko da detaljnije posveti svoje vreme i pažnju takvoj osobi, osim naravno onih što šetaju podignutih udova i traže gde da ih smeste. Jel to želja?
A onda jednog dana, kada silikon počne da vuče ka zemlji već istrošene mišice lica, kada gravitacija i majka priroda povuku sise ka kolenima, kada otpadnu umeci, nokti i opuste dupeta, one nemaju B plan. Nisu stekle obrazovanje, iskustvo, nisu doživele lepe i obične stvari od kojih su celog života bežale, ostale su prazne i plitke.
A većina njih, posle svojih svemirskih želja za prinčevima, fudbalerima, bogatašima, završe u nekim Čortanovcima, Marinkovim barama, Makišima i ostalim prigradskim mestima, čuvajući po petoro dece i čekajući muža, koji je isto, posle svoje kurčevitosti u mladosti, velikih obećanja i laži, visoko pao, do nekog fizikalca koji više voli da oliže flašu nego da poljubi svoju ženu. Pesnička pravda. Ako me razumete.
Pozdrav
Svakoga dana na posao idem prevozom, ovim pljačkaškim punim bus plus hijena, no nije to tema, nego razni primerci svega i svačega što može da se u prevozu vidi, ponekad i uslika.
Preko puta mene, sedela je devojka, nisam siguran koliko ima godina, ali ne više od dvadeset, onako,simpatična, ali pošto sam imao,kao i uvek slušalice na ušima, nisam čuo konverzaciju između nje i njene drugarice. Ustvari, nije ni bilo drugarice, bila je neka devojka koja je slučajno tu sedela, što me ostavi u još većem čudu, jer su se ovoj konstantno pomerala usta, pa pomislih da ona ustvari priča sama sa sobom. Ali, onda ukapiram, da ona ne priča, ona samo pozira. Tek kada sam bolje pogledao, videh da ona ima nova usta, tj usne, da budu prirodne nema šanse jer taj orangutanski model majka priroda ne pravi. Čovek bi pomislio da usta ustvari, rade sama za sebe ali, šta drugo pomisliti tj prokomentarisati kada vidite osobu koja ima želju da liči na šimpanzu, komentar na usta je bespredmetan, komentar na osobu je poželjan.I onda, umesto da kunjam na jutarnjoj vožnji, nastavim da slušam muziku i počnem da razmišljam o ljudima, o njihovoj potrebi da sebe učine ružnijima i o slepom praćenju nekih trendova, izlišnih i nepotrebnih, kao što je pumpanje usta, sisa, guzica i ko zna čega još, a čemu? Šta može da postigne neko ko u sebe upumpa kubike plastike a da pri tome na svom psihološko duhovnom aspektu ne poradi ni sitnicu? Neko ko je mentalno razvijen i stabilan, neće sigurno razvući neki svoj deo tela veštačkim materijalima i da pri tome još misli kako je mis univerzuma. Mislim, samopouzdanje je divna stvar, ali glupost i površnost nisu samopouzdanje.
U ovom gradu ima toliko lepih devojaka, ono što bi se narodski reklo, zdravo lepih, prirodnih, njima nije potrebna kanta silikona ili šminka kao Irokez indijanci, one su jednostavno to što jesu, njima lepota izlazi iznutra. Znate ono, kada vidite neku devojku koja nije baš nešto lepa, ali ima u sebi nešto, ono nešto što zrači, ne možete da kažete da je ružna, prosto vas privlači.
A onda, u moru lepih devojaka, sa lijane visi majmun. Tj. nema lijane i nema majmuna ali ima šipka u autobusu, ili šipka na nekom drugom mestu, i ona, lepotica sa pogrešno uloženim evrima, sa bujnim oblinama a oskudnom odećom i nedostatkom nečega. Pitam se šta tu nedostaje. Šta je to što natera nekoga da se uružni, učini, ne atraktivnom, nego pogodnom za šokirane poglede? Da li ona misli da je lepa, da je primamljiva, da je koketa? Ili samo nije naučila i shvatila šta znači ponašati se ženstveno i intrigantno? Ima žena, koje da obuku svemirsko odelo, deluju omamljujuće i izazivaju kod muškaraca uzdah, a ima i onih kojima dva tanka končića prekrivaju udove a deluju jeftino i prostački. Neverovatno mi je, da na ovim tempreraturama, neko se osmeli da izaše gologa stomaka, pri tome ne vidim tu nikakvu erotičnost, vidim samo hroničnu upalu jajnika u budućnosti, da izađe na lapavicu u 'eklanim čizmama, kojima još nisam uspeo da otkrijem svrhu, i u toliko dubokom dekolteu da, ako ne dobije reumatsku grozincu, upala pluća ne gine. I misli da je riba. E, kada čujem da momak komentariše za devojku i kaže da je riba, i nekako mogu da svarim, ali kada devojka sama za sebe kaže da je riba, to nikako ne mogu da razumem. Da li je to još jedan pokazatelj njihove siromašne osvešćenosti? Riba? Nit vidim krljušt, nit vidim da pliva u vodi. Sinonim za zgodno? Pa od ribe je definitivno zgodnija vidra, impala, čak i ptica, zašto ne bi rekla za sebe da je gazela? Ili krava? Zašto je krava uvreda a riba nije? Krava je plemenita životinja, riba manje. Ali, ostavimo sinonime i antonime po strani, bitna je suština a to je da suštine nema. O originalnosti da i ne govorim. Sve su iste, iste frizure, ista odeća, isti manir, isti nokti, isti telefoni, iste torbe, isti mozak...
A tako mlade. A pogrešne. A gde su roditelji? U pretposlednjoj emisiji o mladim zvezdama u Grandu, beše jedan slučaj, klasične srpske porodice sa uvrnutim vrednostima, ono čega ima sve više, ono što se sve više reklamira. Ćerka, onako simpatična, na junačke grudi met'la krs' od metar sa pola, naravno cirkonski i peva, peva kao slavuj sa hroničnim tonzilofaringitisom, ubi se, polomi, salomi. Međutim, mama je zvezda, mama, sa ustima kao dve Donatele Versaće, toliko napumčanim i izobličenim da joj potiskuju nos ka čelu, čudo, čudovište, ne prirode nego lošeg, pručenog plastičara koji nije štedeo pare, ali je štedeo talenat. Nakaza. Kud ovaj svet ide? Pa kako da deca budu normalna kad imaju takve roditelje. Nenormalne.
Pomodarstvo sa kupovanjem sisa za punoletstvo, to je tek patologija, to nije smešno. Mi smo dobijali neke tako beznačajne stvari, ali opet prebogate i prelepe, ko je dobio polaganje vozačkog ispita, bio je car, a sada, mama i tata ti naruče nove sise, model koji nosi neka diva. Odeš, naduvaju te i izađeš. A šta kad izađeš? Šta je bila svrha? Zadovoljavanje nezrele dečije želje, ili nesvesnost roditelja da latentno prave prostitutku, pardon, elitnu prostitutku od svoje ćerke. Kako će njoj u životu da pomogne to što je dobila? U učenju neće, u pameti neće, u zauzimanju ćoška ili trljanju neke šipke, hoće. Pa jel to ono kada roditelji deci misle najbolje i žele uspeh u životu? Nek su srećne one kojima roditelji u tom pogledu žele neuspeh.
Kaže mama za takvu ćerku, ma ona je koketica mala, ona će ršum da pravi??!!! Takve komentare i izjave postoje samo još u Ćaninim pesmama a da roditelj to kaže za svoje dete, to je za onaj mekani kauč, kod onog čike što postavlja pitanja. Koketa.
Mnoge svetske dive, pa i naše poznate ličnosti, ulepšale su sebe nekim estetskim zahvatima, i pri tome ne mislim na one što su imale, citiram: devalaciju nosa pa se konstatovala sa svojim saradnicima i onda odlučila da se izoperiše, samo što je osim nosa, želja ponela, pa 'opravila još ponešto. I te žene sad izgledaju božanski, to je prava svrha estetske hirurgije, ispraviti nedostatke koji muče nekoga, jer će to osim estetskog da donese poboljšanje i na emotivnom nivou. Ali, nafiksati se u 18 godina? Čemu to? I naravno, propratni efekti, osim jeftine garderobe, koja se kupuje valjda od istog preprodavca jer je neverovatno da svi odjednom nose istu, šminke koja se nanosi mistrijom, noktiju kojih bi se uplašio i suri orao, dolaze i bespredmetni razgovori, glupe teme, prostačke teme, besciljni pogledi i izrazi lica i naravno žvaka. I onda vidite jednu mladu primadonu, koja usled sve svoje preleposti i prebitnosti čeka gradski autobus u kome nema ni grejanja a ponekad ni prozora, stoji na hladnoći u vrlo oskudnoj odeći i trese se ko jebena zečica, ali sve za in look, naravno, Đijang Ce Min torba preko lakta i cigla sa touch skrinom, i taj besciljni pogled, teleći izraz lica, samo fali snop slame da preživa, i žvaka koja se žvaće van usta, ne žvaće nego premeće još malo preko nosa i obrva, vitla jezikom kao zmija kad palaca i pravi balone. Dno dna. Ne, podrum dna.
Samo bih voleo da uđem na momenat u vakuum koji ima u glavi i pokušam da shvatim šta ona očekuje od života. Želja joj je da izaziva muškarce? Maše dupetom k'o crvenom krpom ispred bika? Na sve liči ali na normalno ne. Ne smetaju joj komentari onih koji bi pojahali i uličnu svetiljku, ne smetaju dobacivanja žvalavih ispučutura ispred trafike, ne smeta im da takve stanu pred svoje očeve? Mislim da takvo ponašanje nema veze sa izazivanjem pažnje, sa pojmom predstavljanja lepote. Mislim da ima veze sa oštećenom ličnošću, sa željom za prihvatanjem pa makar i polusveta, za potrebom da je neko primeti. I primetiće je, kao i svakog klovna u cirkusu, kao i svaku uličnu predstavu, samo što će retko ko da detaljnije posveti svoje vreme i pažnju takvoj osobi, osim naravno onih što šetaju podignutih udova i traže gde da ih smeste. Jel to želja?
A onda jednog dana, kada silikon počne da vuče ka zemlji već istrošene mišice lica, kada gravitacija i majka priroda povuku sise ka kolenima, kada otpadnu umeci, nokti i opuste dupeta, one nemaju B plan. Nisu stekle obrazovanje, iskustvo, nisu doživele lepe i obične stvari od kojih su celog života bežale, ostale su prazne i plitke.
A većina njih, posle svojih svemirskih želja za prinčevima, fudbalerima, bogatašima, završe u nekim Čortanovcima, Marinkovim barama, Makišima i ostalim prigradskim mestima, čuvajući po petoro dece i čekajući muža, koji je isto, posle svoje kurčevitosti u mladosti, velikih obećanja i laži, visoko pao, do nekog fizikalca koji više voli da oliže flašu nego da poljubi svoju ženu. Pesnička pravda. Ako me razumete.
Pozdrav
Нема коментара:
Постави коментар