Ovaj grad odavno prihvata i vari raznorazne namirnice. I tako, pre par dana, sedim ja u busu, čekam da krene, naravno na sedišu iza vozača jer tu volim da se natrkačim i pratim sve šta se dešava. Odjednom se ispred busa pojavljuje nešto, po reakciji vozača i konduktera, shvatio sam da nisu razumeli baš šta je, jer je vozaču ostala da visi neupaljena cigareta a kondukter je okretao glavu kao sova, verovatno opčinjen, mada pre mislim prestrašen, prizorom koji je video.
Iako ne beše baš topao dan, "moda" mora da se isprati po svaku cenu. Plava kosa, opeglana i opaljena u stilu dvadesetih, zelena majica na bretele, šorts od sečenog teksasa, tik do pi.... butina, pink, ali pink čarape i baletanke, ne sećam se stvarno koje boje behu. Ni taj prizor možda ne bi bio nesvarljiv uz dva klometola, ali "to" ili ta ima toliki gabarit da čak razvija i sopstvenu gravitaciju, te moj spontani komentar beše da moram da se još ugojim jer se osećam nejako. Ah da, gde da zaboravim glavni modni jecaj, krik, urlik ili šta već, ustvari aksesorajz kako bi pojedini izgovorili, torba kao pijačna, sa barberi dezenom ali do mojega, toliko glatka da izgleda kao plekana, obešena na ruku, onoliko koliko može od groteskne debljine da bude savijena i neki telefon, pre podseća na tablet, u ruci naravno, valjda je toliko zauzeta i tražena da mora stalno da se javlja, vrlo dostojanstveno (čitaj nesvesno) stoji i čeka nešto, verovatno prevoz, samo je niko izgleda nije obavestio da je tanker za Pripizdince otišao malo pre.
Eh moj grade, o vremena o ljudi....
Нема коментара:
Постави коментар