Ja nisam vernik, ne pronalazim u tome nikakvu utehu, ili već šta, a kada god sam pitao nekog "vernika" da mi približi i pojasni čitavu priču, nije uspeo. Da li je razlog moja velika sumnjičavost i to što ne prihvatam stvari zdravo za gotovo, ili nesposobnost i neznanje onoga ko objašnjava, ne znam, a nije ni bitno, ja i dalje ne verujem, oni i dalje veruju a nemaju pojma u šta.
Devedesete, za one koji se sećaju, donele su mnoge promene, uglavno na gore, degradacija svih vrednosti, težak život i ko zna šta još ali jedna od stvari koja mi je bila najupečatljivija je kada se mnogi presvukoše, skinuše petokrake i nataknuše na glavu oreole, svi bezgrešni, svi vernici, svi stado, mada mene više podsećaju na krdo volova, ali to je stvar percepcije. Kažu, nije im Broz dao da veruju?!? Kako to im nije dao Broz? Licemerstvo broj jedan. Pošto znam da je još moj pradeda u vreme Titove najveće moći, slavio slavu i slobodno išao u crkvu, i nije mu falila dlaka s glave, s tom razlikom što nije bio član partije pa je i ostao na onome što je bio i imao, prosečan seljak u zemlji Srbiji, čistog obraza i savesti. A oni što im nije bilo dozvoljeno da svoju veru uživaju, bili su tada u velikim limuzinama, jahali popove, bili u svim upravnim sourima i ourima i mažnjavali debele pare. Pa ko je sad tu pošten? Sigurno oni nisu, jer su odjednom kada je to vreme prošlo, odjednom se prosvetlili, pričestili i klekli pred popove iako su do juče klečali pred maršalom i pevali: druže Tito, ljubičice bela... I onda, nastupa ekstaza, poniznost i ne znam ni ja više šta, pošto me i ne interesuje, ali masovno krštavanje, klečanje, valjanje pred crkvenim vratima, po crkvenim dvorištima, krkanje pečene voletine i svinjetine, bogati prilozi crkvi a da pri tome se nisu raspitali čak ni kako se pravilno krsti, pa onda kada vidim one skrušene vernike i vernice sa veštačkim noktima od pet santimetara, kojima leti onu stvar jedva pokriva parče urezanog šortsa u međunožje, kako se u autobusu, sedeći krste kada prođu pored crkve, e onda mi se ne povraća, nego prikenja, pošto su toliko nadahnuti da ne prave razliku izmešu pravoslavne i katoličke bogomolje. Istini na volju, razlika i ne postoji, ni u zgradama ni u onima koji u te zgrade idu, jer biološki, svaki je čovek isti, sociološki onako kako je odgojen a psihološki onako kako želi da shvati. Ja ne želim da upadnem ni u jedan kalup, jer smatram da su svi dobri ljudi isti a svi loši treba da budu osuđeni zbog toga. U krajnjem slučaju, svi mi kada sklopimo oči jednog dana, bez obzira da li će nas potapkati u ilovaču horizontalno ili vertikalno, ili će nas kremirati na nekoj lomači, od nas ostaje isto, minerali i metali, organska i neorganska jedinjenja i opet se svi vraćamo majci zemlji, a ne kroz pozlaćena vrata da sedimo na oblaku.
No, nije to bitno, bitno je što se oni koji veruju u taj život posle smrti, u ovom u kom bi trebalo da budu bezgrešni, prave od sebe budale i klovnove, učestvujući u mjuziklu o kome ne znaju ništa, lupetaju i proseravaju se. I tako, trotoarke postaju svetice, ubice postaju prepodobni a lopovi i oni koji su unesrećili mnoge porodice, za šaku evrića, postaju čisti pred bogom. A da li su čisti pred sobom?
Lično smatram da je religija oružje za manipulaciju i vladanje masama, i da onaj ko je postavio bar pet pitanja a nije prihvatio nametnutu dogmu, više nije bio religiozan. Ja i dalje imam hiljade pitanja na koja niko ne može da mi da odgovor, oni koji su progutali dogmu ne znaju, a popovi su valjda zauzeti kresanjem maloletnika i uzimanjem para od pastve pa ni oni nemaju vremena. Kao što ne pravim razliku među ljudima tako ne pravim ni među popovima, bilo kojoj religiji da služe. Među njima ima onih poštenih, koji veruju, koji žive u skladu sa biblijskim pravilima i oni bi trebalo da budu proglašeni za svece bez ikakvog većanja i glasanja, oni su svojim načinom života objasnili i dokazali sve. Ali se brinem što ološa ima mnogo više. Sada se više ne postaje svešteno lice zato što se veruje u boga, nego zato što se veruje u veliku moć i pare.
Ali, nemam ni volje ni vremena da se bavim njima, kada bih mogao da im uvedem fiskalne kase da plaćaju porez za svoje rabote, to bi bila druga priča, jer ako mogu roditelji da plaćaju porez za dečiju hranu i potrepštine, a pri tome ih ovi kao podržavaju da se "množe", pa neka se ona i popovi malo žrtvuju, recimo, ne moraju da voze audi, može i reno.
Ja se više bavim običnim ljudima, jer sam i ja običan čovek, samo je razlika što sam ja jedan od retkih koji uperi prstom u ono što svi zarad kao, političke korektnosti ne pokazuju, ili su obično govno pa ih to i ne interesuje, nego im je lakše da umesto da zaplivaju u bisernom moru, i dalje gamižu po mutnoj bari.
I tako ja na svadbi jednoj (a svadbe su posebna tema koju ću da obradim jednom), stojim ispred crkve dok se stado krlja na vratima ne bi li ušlo da mu ne promakne nešto, meni i još par mojih samišljenika ipak je bilo draže da stojimo ispred jer u crkvi ne sme da se puši a i bio je lep sunčan dan i da posmatramo "krotkost i odsustvo gordosti" ovaca, mislim, valjda se tako kaže, ako je onaj gore pastir, dole su ovce. Razne, po meni, nedovršene toalete, napičnjaci, nidoklice, odniklice i kojekakva retardirana obuća, pištolji pod sakoima, a što je najbitnije, nečiste savesti, devijantni umovi, lopovske misli, ulaze pred oltar... I onda se ja pitam, ko sebe naziva vernikom. Jer, vidim čoveka za koga se zna javno da trideset godina bije suprugu kako skrušeno stoji pred vratima i ulazi kao da mu je najčistija savest na svetu. Vidim one za koje se zna da prodaju drogu, vidim osvedočene žene lakog morala. Svi oni ulaze, bez trunke griže savesti, bez stresa i bez dileme da li je njima mesto tamo. Ok, slažem se da ako je neko rešio da se probrati, uradiće to pred bogom, bez tuđih pogleda a ne da posle izađe, omlati ženu na putu do kuće, proda koji gram i zauzme svoj ćošak ili rasturi još jednu porodicu jer voli da širi noge. Ipak, ovako nezanimljiv, ja više volim da ostanem van te gomile moralista, puritanaca i bogomoljaca. Jebi ga, ja sam sam običan.
Kažu, valjda oni polupismeni, da se religija ne raspravlja nego je to tako. Ma jel, ko kaže da je to tako? Ko kome može da nametne mišljenje a da ovaj prihvati to kao tako? Može, očigledno, oni koji to rade iz koristi onima koji nemaju mozga da malo razmisle. Ne, ne, u tom vrzinom kolu ja ne igram.
Onda, koliko ja znam, religija automatski isključuje horoskop, a onda čujem nekog nadri, kvazi astrologa kako dok čita sudbinu iz pisanog programa na lap topu, kaže, sve je u rukama boga. Pa jel retardiran on ili onaj ko u to poveruje? Ni na to pitanje ne dobih odgovor. Kažu poste. Dobro. Jedu ribu. Jel riba raste na lipi pa spada u red biljaka ili je koliko sam ja učio u školi, ipak iz životinjskog sveta? Budalaština.Ipak, najupečatljiviji primer licemerstva na najvišim nivoima je kada oni koji su se zakleli bogu, i za to su dobro plaćeni, kritikuju, omalovažavaju, bacaju kletve i nazivaju bolesnima jedan deo populacije. Bez obzira na sve, pope, ako nisi psihijatar, tj nemaš diplomu za proglašavanje dijagnoza, odakle ti pravi da nekoga nazivaš bolesnim? Konkretno mislim na vređanje gej populacije od strane kojekakvih betmena koji su na televiziju došli u najnovijim mečkama i audijima. Poznajem ljude koji su te orijentacije i da mi nisu rekli da su to, niti bih imao pojma, niti bi me interesovalo kao što me ni sada ne interesuje, ja ih znam dugo vremena iz nekih drugih životnih situacija. I onda nekoliko podbulih "svetih ljudi", verovatno su nagojeni od leba i vode pošto poste, počne da sipa drvlje i kamenje na nekoga. Ali, pošto sudbina ima mnoge adute u rukavu, i što uvek postoji pesnička pravda, gle, počeše da isplivavaju jedna po jedna vest o raskalašnom životu tih "svetaca", i to sa muškarcima, i to sa maloletnicima, i to protiv zakonito, i to protiv prirodni blud, i to za električnu stolicu... I šta sad? Gde ispari moral? Gde ispari čistodušnost i čistotelost tih moralnih divova. Možda su se istrošile na stotinama dečaka koji su im bili zabava? Možda su se istrošili jer su ljubavnike slali na skupe fakultete u inostranstvo? Možda su nestali ispod zlatom okovanih zidova u skromnim dvorovima od po osam hiljada kvadrata? Gde su odgovori na ta pitanja? Oni da ćute, zauvek da ćute, da se povuku, ne u manastire, nego kad već ne mogu da dobiju za iskušenje neku keliju u Zabeli ili Kamenici, onda ih poslati na službu na Uskršnja ostrva ili južni pol da čitaju psalme pingvinima. A stoka ćuti. Pardon, pastva. Jel se i to prihvata jer je tako?
Jel i to tako treba da bude, možda zato što ta deca nisu imala roditelje i nije imao ko da ih štiti, ili su imala ali su ih roditelji podvodili za pare? Gde je zakon i gde je pravna država? Gde je kazna za zločince i za one ovnove koji su ili pomagali ili im klepetuše nisu radile da upozore na to. Jer to tako treba? A gej ljudi bolesni? Lopov onaj što je ukrao tri jajeta ili komad hleba da prehrani decu? Nemoralan onaj ko neće da da pare da bi mu pop odblejao tri minuta pred slavu? Ma zašto slave slavu skotovi licemerni, ako varaju druge, zašto varaju sebe. Pa baš takvi ako veruju u raj, trebalo bi da znaju da za svoj život im sleduje pansion u onom dole, tamo gde je previše vrelo.
I posle se čude meni kada nešto tako masno odgovorim na ono što je "preuzvišeno, prepodobno i tajnoskriveno"? Neka se čude. I baš ti, što im Broz nije dao da se mole bogu, neka se zapitaju zašto, a to što misle da je on bio neprijatelj religija, varaju se, goli otok koji je on eksploatisao, sto puta je manji od onog koji je potreban sada, jer ipak, veliki prostor treba, (pri tome izuzimam iskrene i poštene vernike i sve poštene ljude), i za pastira i za krdo, da se šetkaju i pasu.
Pozdrav
Нема коментара:
Постави коментар