KAKO JE LAKO BITI GLUP...

Svemir i ljudska glupost su bezgranični, osim što se za Svemir još uvek nagađa..
Kako vreme prolazi, sve više sam shvatanja, da na ovom, ionako prenaseljenom svetu, postoje pojave koje uzaludno udišu deficitarni kiseonik. Mišljenje možda jeste malo oštrije, ali je moje, i kao svoje ga iznosim. Nije me nikada interesovalo tuđe, tako da sada želim da podelim sa vama ono što mi se vrti po mislima.
Ako izuzmemo oštru utakmicu na multimedijalnom nebu, zanemarimo različite oblike i programske formate i pretpostavimo kako su svi programi jednaki, tj istog kvaliteta (što naravno nikada neće biti slučaj), na svakom od njih ćemo da pronađemo neki segment koji, ne da nema veze sa mozgom, nego vređa ljudsku inteligenciju, jer svojim sadržajem i promocijom idiotizma, izgleda samo tome i služi. Ili ne? Psiholozi i sociolozi bi se složili da svako ma pravo da gleda ono što mu prija, slažem se i ja. Ali se onda postavlja pitanje, koliko je zdrav onaj ko može da nađe trunku zabave i veselosti u nekim pojavama koje su samo za držanje u nekom mračnom podrumu, ili eventualno za neki live show ali na nekom nenaseljenom ostvru usred Indijskog okeana, koje je toliko daleko da se i cunami do njega umori.
Konkretno ono što je meni trenutno fascinantno je, da, namerno kažem ono, je nešto što se zove Ekrem. Fascinacija ima različite oblike, ova moja je negativna, pre će biti šokiranost, ali kako u današnje vreme retko šta može da me šokira, onda ću da kažem fascinacija. Popularnost niotkuda, ako je to popularnost. Ono čime se dotični predstavio, u nekim zemljama bi bilo sankcionisano zatvorom na duge staze, ali ne, u našoj zemlji se prihvata kao nešto očaravajuće, inspirativno, zanimljivo, a suština je da je najefikasnije izazivanje nagona za povraćanjem. Tragedija našeg savremenog društva, a pitam se da li je uopšte savremeno kada se ceni i tetoše nešto toliko primitivno i debilno, jeste što takvi "spotovi" imaju više pregleda nego sve naučne i obrazovne emsije zajedno. Jedino mi nije jasno, da li onaj ko to gleda, stvarno u tome nalazi relaksaciju i uveseljenje svog duha a ako tako jeste, onda se iskreno brinem za mentalno zdravlje ove nacije. Naravno, oni koji to emituju, ni malo nisu krivi, prosto su fantastično pametni za posao, pa onda nabave tako nešto, iskopaju iz nekog civilizacijskog klozeta i puste, pa izvol'te. Onda se tu našu neke baba Kurane, koje će, pod opravdanjem kako su širokih shvatanja i dalekih pogleda, a vrhovi cipela su im najdalji dometi, da kažu, jao, pa ne treba se smejati nečemu takvom. Čemu? Slažem se da nikako i ni u kom slučaju ne treba biti negativnog pogleda ili podrugljiv onome ko je na neki način različit od nas, ali, ako se ta oštećenost propagira kao model ponašanja, ako se u krajnoj nepismenosti pronalazi zanimljivost, ako se u gluposti pronalazi razonoda, e onda smo i te kako licemerni, licemerni do jaja, jer, ako vidimo nekoga ko je sa nekom posebnom potrebom, svaki treći bar će da prokomentariše nešto negativno i osetiće neku perverznu superiornost zato što je "čitav". Pa nije ni taj čovek koji ima posebnu potrebu "nečitav"jer je to izabrao, nego je majka priroda  bila škrta ili lenja, a kada neko na svojoj nečitavosti stvara slavu, taj isti koji se podsmeva različitom od sebe, reći će, jao kako je ovo smešno, vrh je, ma zakon. Koji bre zakon, kada su tu omašili svi zakoni, i prirode, i socijalizacije, i psihologije i svaki jebeni fizički i hemijski zakon koji postoji u ovom Univerzumu.
Zašto su pojedini i tu licemerni? Da li smejanjem takvom oblaku kretenizma, podsvesno ili svesno, pravdaju svoju nečistost jer smatraju da različiti od nas nisu dostojni da borave na ovoj planeti, pa im onda taj oblik zabave dođe kao opravdanje da druge i sebe lažu kako su oni, bože moj, tako otvoreni, savremeni, prepametni. Aha, ali u zemlji Dembeliji, negde tamo iza duge, ovde nisu, samo što im to nikako ne dopire do onog organa koji se koristi za smisleno razmišljanje jer nevoljen radnje koje taj organ sprovodi imaju i kukuruz, i puž, i koral, samo što oni ne razmišljaju.
I dalje mi nije jasno, šta je smešno, kome je smešno i koliko učukan u taj isti organ treba neko da bude pa da u tome nalazi zadovoljstvo.
Nije to jedini taman primer, ima na ovom multimedijanom nebu, pregršt šećernih vodica, koje u sebi imaju arsenik, to su neobavezne zabave za mase, ali koje mase, i kolike mase, i gde su te mase?
Verovali ili ne, mudre izreke, mudri citati, interesantne emisije a nadasve poučne, nemaju ni milioniti pregled na mrežama kao poneke pojave od kojih bi se svaki normalan čovek stresao i naježio.
Naši mladi talenti su nepoznati, dostignuća naših omladinaca, naučnika, studenata negde su u zapećku, kao poslednja ili čak ni poslednja zanimljivost, ali je zato belosvetski ološ, inteligencije savskog kamena, ono što treba da donese mentalno zdravlje naciji. E Lazo Lazareviću, tebi treba stacionar veličine stadiona, i opet ti ne bi bilo dovoljno.
Pozdrav.