KURVE NA BIROU ZA NEZAPOSLENE.

Uvek me iznenada ostavi bez teksta hipokrizija koja vlada u našem okruženju. Ne znam da li smo mi narod, genetski ili socijalno opredeljen da kritikujemo baš ono što u potaji ili u nepotaji radimo, ali, znamo da nađemo zajedljiv komentar kada neko uradi nešto, baš isto kao i mi, ali, kao što bi neka biblijska poslovica naglasila(nije citat, nego parafraziram, ne stojim baš dobro s Biblijom), u svom oku ne vidimo brvno ali u tuđem vidimo trun.
Svakoga dana, svi mi se srećemo sa pojavama koje su nam vrlo poznate, ali, morate priznati da, ipak, nekada nam ili nesmotreno izleti ili nam se bar kroz glavu promuva neki sarkastičan ili slučajan komentar na taj događaj, iako smo svesni da smo bili u istim situacijama i radili iste stvari, da ne kažem, pravili iste greške.
Tako, skoro čujem, udala se neka tamo. Nebitno je to što se ona udala, bitno je što preteknu sve one okolne "poletne, pogrešne i vrckaste" devojke, što ona maznu muža iako nije imala oklagiju u ruci, a one, koje su na glasu kao ovakve i onakve, i dalje su same, pa možda ostanu i babadevojke.
Koliko samo puta sam čuo komentare za neku moju drugaricu, neku od mojih sestara, kako su, što bi se seoske google komšinice, izrazile, sumLJivog ponašanja i radodajke!?, ma šta god to značilo, pošto primitivni umovi imaju primitivne karakterizacije i konstatacije, ali, šalu na stranu, takvi komentari mogu da se čuju, ili od onih koji su toliko zaludni i praznih života, pa se bave tuđim, ili nešto kriju, potiskuju i sakrivaju olajavanjem drugih, da bi sa sebe skrenuli pažnju.
Postoji stara poslovica da od ovih poštenih kurve ne mogu da zarade za hleb. Pa ima li većeg licemerstva, maskiranosti i foliranja od toga? Uzeti nekoga "na zub", jer nedovoljno razvijeni mozak nije uspeo da obradi do kraja informacije pa je negde u toku procesa imao skriveni error, i onda praviti sebi jeftinu, podrumsku zabavu, hraniti svoj jadni ego, i sujetu koja probija stratosferu? Zašto je nečija mladost, nečija lepota, uspeh i sopstvenost, predmet podsmeha, ruganja, ogovaranja i izmišljanja.
Ona beše tiha devojka, smerna, čedna (pojmovi koji mi izazivaju mučninu u najboljem slučaju), čuj smerna, pa nije imala ular i kićanke i bila usmerena kao upregnuti konj, ili čedna, šta, tata joj se zove Čeda? Ma devojka za primer, domaćica (osobina koja može da vas vine u nebesa i napravi od vas VIP), ali u kontektu u kom jeste, ta je kao vihor, vita jela, dika i ponos i šta god još može od pežorativnih pojmova da se okači nekome kada dušebrižne kone hoće zbog neke koristi ili neke svoje izopačene naklonosti da pohvale neku devojku iz kraja. Doduše, ta devojka verovatno nije ni svesna šta je i koliko je predobra ali dobro, svesno je selo u kom živi. A ona tamo, pazi sad, ona tamo, verovatno, neprihvatljiva jer je odlučila da osim osnovne, završi još malo više škole, neshvaćena jer njen inače normalan i savremen stav ne može da bude apsorbovan u mozak veličine oraha, a ne daj bože ako ima dečka, e onda je drolja. Da, da, drolja. Znate zašto? Hm, pa nisu joj baba i mama našle đuvegiju, da je utrape nekom lokalnom đilkošu koji gaji bezgraničnu ljubav, ali prema šljivi i buretu, a ako je još i malo ocvaliji zumbul, verovatno je latentni homoseksualac (čitaj nakaza jer tako se to shvata), pa mu traže ženu da mu postave paravan dok on sa prika Radom ide na utakmice kukuruz lige, pa umesto da gleda loptu, kotrlja loptice u istom kukuruzu, ako me razumete. No, nije to tema nego baš ta, ta koja je odbila sve to i formirala sebe, svoje stavove, razmišljanja i drži svoj život u svojim rukama.
Odjednom, što bi rekli, ćurak se okrenu. Ta, smerna i čedna, udade se, kao grom iz vedra neba, kiša a nebo bez oblaka, mraz a leto napolju. Šta sad bi? Opet, nije važno što se ona udala, nego je porušila sve standarde koji su bili postavljeni, nije nikoga pitala, a tako smerna i istrenirana, trebalo je da sazove prvo porodični, pa plemenski pa mesni sastanak i pita za dozvolu i savet. Gle, ode, ne okrete se. Ma nije to tako ni loše, ali anđelu otpadoše krila, ispostavi se da je pre udaje imala dosta "isprobavanja", uzimanja mere, prepipavanja, biranja i iskušavanja, temeljno je sve prostudirala i naravno, izabrala najboljeg, najboljeg sa značenjem sa najviše love, ko još za ljubav mari, ljubav je precenjena a ona je to dobro naučila dok je imala praktičnu nastavu. Ode dika, seoska slika, ode i ne osvrte se, ostavi opuštene vilice na istim onim ustima koja su mlela i hvalila je sve te godine, ostavi bez teksta sve dušebrižnike. I ispade pametna. A ova mučenica, "razvratna", poletna i neshvaćena, pa ona će morati da se zadovolji nekim dobrim poslom i karijerom, nekim pritojnim brakom sa nekim intelektualcem, par komada dece i idiličan život. Cccc, a bila je ovakva i onakva.
Zaključak je, i jedna i druga su ostvarile ono što su želele i što su planirale, samo je jedna imala pogrešnu podršku a druga pogrešno shvatanje. U svakom slučaju, obe pogrešne su otišle a one koje su žvakale, tupile zube i pravile sebi jeftinu zabavu, ostale su u istom blatu gde su i bile, bez mogućnosti da se iz njega isčupaju, jer nije blato ono što vam zarobljava stopala, blato je ono što vam zarobljava mozak.
I tako, pre nego što nekoga okarakterišete kao lošeg, razmislite malo, onaj ko zna da misli, lako će shvatiti, onaj ko ne zna.... ma šta zna svinja šta su biseri.
Pozdrav.