E sad, potpuno je druga situacija na terenu, tj. evropski tim, sastavljen od raznolikih igrača, stvorio je modernu družinu i s punim pravom, da bi neko mogao da pristupi, traži, ako ne isti, onda približan nivo svesti i ponašanja kao što i oni sami poseduju. S punim pravom. Gde smo tu mi?
Koliko se meni čini, a to je iz perspektive i percepcije običnog građanina, koji se svakoga dana kreće kroz svoj grad i dolazi u dodir sa različitim sortama i podsortama ljudi, zaključujem da smo jako daleko od "cilja i puta", iako se na razne načine trudimo da dokažemo, samo ne znam kome, da sve činimo što je potrebno da nas zavole, prihvate i dopuste da stanemo rame uz rame sa staroevropskim nacijama, kojima i sami pripadamo.
U pokušaju modernizacije ove države, kao da se zaboravlja osnovni zadatak, a to je modernizacija svesti onih koji u toj državi žive. Mi kao da namerno izostavljamo, ili skrećemo pogled u drugu stranu, kada su u pitanju mnoge nerešene stvari, na nivou jedinke i samoshvatanja te jedinke koja, bar transparentno ima želju da ide dalje. Gde dalje? Kojim putem?
Možda zadatak onih koji su gore i koji bi trebalo da nas smeste u tu Evropu i jeste da prikazuju ružičasto, da govore da je lepo i kada nije, da ulepšavaju stvarnost i trude se da naprave što lepši film o svojoj zemlji. Oni koji imaju vid i sluh, i nisu tako visoko, vide sasvim drugačije slike.
Ponekad imam običaj, kada me iznervira nešto, da prokomentarišem da mi u Evropu nećemo ni za dvesta godina, i onda shvatim, i nećemo. Ili ćemo da se pridružimo, ali ćemo da budemo deveta rupa na svirali, trinaesto prase i građani osmog reda.
Kod nas toliko toga ima nesređenog da je pitanje koliko decenija je potrebno da se stvari dovedu u red i da onda s podignutom glavom pokucamo na Evropska vrata.
Da li je normalno da se toj evroporodici pridruži zemlja u kojoj je normalno da se poluutvare sa bradama i kosama do kuka, sa parčem čelika na čelu šetaju, naoružani noževima kao u nekom jeftinom filmu c produkcije? Da li je normalno da se ulicama iste te zemlje slobodno šetaju oni što s ponosom nose kukaste krstove? U zemlji koja je u ne tako davnoj prošlosti stradala od istih tih kukastih krstova. Da li je normalno da nam je omladina toliko dekadentna i primitivna(čast izuzecima, a ima ih), svoje svakodnevnice zasniva na kopiranju pevaljki i fudbalera? Da li je normalno da broj jedan u gledanosti drže, dno dna serije sa dalekog istoka čija je jedina dramska vrednost uvodna špica sa imenima glumaca? Da li ćemo u evroporodicu da se odvezemo autobusima koji nemaju vrata i prozore, u kojima je potreban kišobran kada pada kiša i ponegde može još da se vidi kako se ravnopravno prevozi koza ili prase, živo ili nataknuto na ražanj?
Hoće li kojekakve tetka Milojke šalteruše, nadrkane i polupismene da sede za tim istim šalterima kada neko iz evropske porodice dođe da uzme neki dokument i da čeka pet sati jer njih devetnaest koliko ih radi na jednom izmišljenom radnom mestu, ne može da se seti kako se uključuje računar? Hoće li i dalje većina da ide uniformisana u iste odevne kombinacije koje su videli sa nekog jeftinog tv kanala ili čuli da se tako oblače svetske zvezde, samo zato što se na raznolikost gleda sa gađenjem i sa konstatacijom da nije normalan taj koji nije isti? Da li će i dalje da se neprijatno oseća onaj ko ima svoje ja i ko iskače iz koloseka učmalosti i opštenarodne pogrešne propisanosti? I dalje će da ubijaju turiste? I dalje niko neće da odgovara? I dalje građanin ove zemlje neće imati skoro nikakva prava na sudu u svojoj rođenoj zemlji osim ako nije mnoooogo bogat ili ne poznaje bar čistačicu u tom istom sudu? Da li će i dalje deca da umiru jer roditelji nemaju novca da ih pošalju na lečenje u inostranstvo dok ovde neki masni, zadrigli lekar gura evriće iz koverti u svoje džepove? Kada će ovde već jednom da pošteni lekar pošteno zarađuje svoju platu, zato što se na to zakleo i zato što to voli a samim tim dobija i poštovanje, a ne samo zato što mu je pola rodbine već u belim mantilima? Hoće li, i kada uđemo u Evropu, službena lica, bez obzira koju uniformu nose, da se civilima obraćaju kao da je stoka, bez trunke poštovanja i to ako zanemarimo njihovo lično nevaspitanje i nekulturu? Kada će svet, taj isti svet, koji hrli ka Evropi, da shvati, da se ne nose bele čarape na crne cipele, da muškarci nikako ne nose prstenje na srednjem prstu i da nikako, ali nikako, ne puštaju nokat na malom prstu da bi njime čačkali nos ili uši a brkate tetke da shvate da brkovi na ženi nikada nisu bili prihvatljivi kao ni šiške ispod miške koje ispadaju iz sintetičke majice u sedamdeset boja. Možda nešto i bude od nas kada pripadnice mlađe populacije ukapiraju da glasno pričanje i kurvinsko žvakanje u javnom prevozu ili bilo kom javnom mestu nije odraz "in" statusa, nego odlika nevaspitanja, nekulture i plitke svesti, pa možda kada se pogledaju u ogledalo jednog dana shvate, da osim jeftinog, droljastog izgleda nemaju ni jedan kvalitet, ako je to uopšte kvalitet, a momci shvate da nošenje kapuljača i po suncu i po kiši nije način da izgleda "opasnije" nego da izgledju kao seljačine. Isto tako, možda će jednog dana zakon koji važi za ostatak sveta, da važi i za popove, koji besramno pljačkaju narod, doduše pljačkaju one koji im dozvole, od mene se ne bi najeli ni proje a kamoli belog 'leba.
Ovo je samo mali broj pitanja, ni u promilima nemoguž za izraziti, koja se postavljau ili koja bi trebalo da budu postavljena a ako stvarno želimo tamo gde smo krnuli, da se na ta ista pitanja daju i odgovori i reše problemi.
Za kraj zaključak. I mi da smo u prilici da postavljamo uslove da bi nam se neko pridužio, isti bismo bili, možda i strožiji. I ja lično da moram da vršim odabir, postavljao bih standarde. Tako da nije na nama da se ljutimo, nego da izaberemo da ili ne. Na kraju, mi i jesmo u toj Evropi, tom velikom igralištu, samo je pitanje da li ćemo da pristanemo da se igramo sa ostalom decom ili ćemo da se nadurimo i i dalje stojimo u uglu gde nas niko ne primećuje, jedino što može ponekad lopta da zaluta i udari nas u glavu.
Pozdrav.
Нема коментара:
Постави коментар