ONO KAD IMAŠ NAGON ZA DEFEKACIJU OD IDIOTIZMA....

Ne, ne, prosto ne mogu da ostavim neprokomentarisanim ove uskršnje praznike, tj ne praznike nego one koji se salomiše da odglume ono što nisu a pri tome, da se bar na sekund pogledaju u ogledalo, bilo bi im jasno kakvi su idioti.
Kao i u svemu ostalom, naš narod, bar velika grupa, sklona je da preteruje u svemu, a kada se pomene bilo šta vezano za veru ili veliko srpstvo, onda se gube sve kontrole i granice i dokazuje se na primeru da je ljudska glupost bezgranična kao i svemir, samo što se za svemir još utvrđuje.
Stojim pre neki dan u redu na kasi, skoro svakog dana u isto vreme jer se tada vraćam s posla, s tim što je tog dana bilo drugačije jer se vrše "velike kupovine" za Uskrs!?!? Gledam tu histeriju. Možda nisam obavešten ili nisam čitao novine tog dana, ali sve je ličilo na to da sutra ne postoji, podsećalo je na scenu iz nekog niskobudžetnog filma kada se kupuju zalihe hrane za predstojeći smak sveta. Nije mi ništa bilo jasno. Gledam tu svetinu, to manijakalno kupovanje svega i svačega, razvlačenje jaja i farbi, valjda se samim činom kupovanja i onoga što treba i što ne treba, pokazuje koliko je neko veliki domaćin, veliki vernik, veliki jadnik.
Same te face, sama ponašanja, bez obzira koliko džakova izneli iz prodavnice, ukazuju na ono suprotno, ukazuju na debilnost u pokušaju da se predstavi neko onakvim kakav nije.
Ja nemam običaj da se konfrontiram ili zabadam nos tamo gde mi nije mesto, uvek je bilo pametnije i učtivije sa strane posmatrati okolinu i učiti, izvlačiti zaključke iz ponašanja drugih. U istim tim redovima za kasom, vidim poneke ljude koje poznajem, što bi se reklo znam gde im je kućni prag, znam ko su i šta su, znam kakav im je mozak i kakav im je jezik. To su pojedini primerci koji od svoje kulture, načina života i razmišljanja nemaju ni osnovno, oni koji su svojim ponašanjem i postupcima odgurnuli sve od sebe, poneki uključujući i svoju decu. I oni su vernici????? Razumem da su otišli u neki drugi grad gde ih niko ne zna, pa tamo da prodaju muda za bubrege, ali tu su gde su, poznati su, i onda ne mogu da razumem, koga foliraju? Sebe? Sigurno sebe, pošto druge ljude ne mogu.
E to je razlog kada dobiješ onaj čudan osećaj u stomaku i shvatiš da ti se kenja, ne od hrane nego od idiotizma.
Zar su toliko uske svesti, uski pogledi, nerazvijeni umovi? 
To su oni što jedno rade, drugo govore a treće misle. To je taj talog ljudskog roda. Jedanaest i po meseci u godini rade sve ono što im njihova religija zabranjuje a pola meseca, kada se saberu praznici, mlate rukom, krsteći se i zevajući po crkvama kao volovi za praznim jaslama, ne zato što su iskreni, nego što nemaju pojma šta koja stvar simboliše i šta je ispravno ponašanje, nego misle da će, ako budu gurnuli novac u crkvenu kasu i ako se budu rukovali, pardon, liznuli ruku popu, okajati sve grehe, tj oni i ne znaju da imaju grehe, nego smatraju da su se pokazali čisti pred onim gore. Jadna je to svest, jadni su to ljudi. Onda će da se okrenu, izađu iz crkve i nastave da budu crvi kao i do tada. Ali, da pametuju i drugima dele savete, na to su uvek spremni.
Pogledam na fejsu, pre neki dan, drug moj izbacio neki status na kome je sporno neko prekrštavanje "sportista" na nekoj utakmici. Nebitno mi je i jedno i drugo, i sportisti i krštenje. Ali, nisam mogao da se ne zapitam, čemu uopšte taj čin? Čemu služi mahanje rukom i pozivanje na veru ako je neko došao da igra fudbal? Je li to nesigurnost u svoje sposobnosti i uigranost pa im treba pomoć s neba da mogu da trče za loptom dva sata, ili je to samo iskazivanje moći (čitaj nemoći)? Zar je bitno što su to "veliki srbi"? Jesu li došli na utakmicu ili u krstaški rat? Zar su oni koji se ne krste nego klanjaju, manje vredni ljudi od onih kojima samo kokarda na čelu fali da bi mogli da potrče za loptom?
E to je problem u ovoj zemlji, nije ni jedna vera problem, ni jedna nacija, problem su oni koji ne znaju da ih koriste i postavljaju sve naopačke. 
Ponekad pomislim da su ti, takvi, koji se iza religije kriju, ili poneli neke traume iz detinjstva ili im je polni organ nefunkcionalan pa moraju da kompenzuju to na drugi način, a pošto nemaju novca za ferari, onda se okreću nečemu što uopšte nije bitno i može da bude opasno, a to je ponižavanje i pokušaj superiornog stava prema svima koji su različiti. Samo kada bi umeli da razmisle, shvatili bi, da nije ostatak sveta različit od njih, nego oni od ostatka sveta.

Kao što me ne interesuje ničiji život, jer moram da se bavim svojim, tako me ne interesuju ni tuđa opredeljenja. To na koji način neko u nešto veruje, to je njegova stvar i njegov problem, ukoliko je čovek, može da bude i u pink boji, ne crn ili beo, jer u životu bi trebalo ljude ocenjivati i birati po karakteru a ne po boji i izgledu.
Da imaju i trunku pameti i da vide malo dalje od svog nosa, setili bi se i Patrijarha Pavla, a trebalo bi ako su već tako veliki vernici i pravednici, koji jednom reče "budimo ljudi iako smo Srbi"...
Ne znam ko je takve lagao da smo superiorni, da smo najbolji, da smo najpametniji. Vidi se oko nas koliko smo sve to, vidi se na svakom koraku a jedina sličnost s "nebeskim narodom" je što smo više puta leteli u vazduh, pa možda je to taj zenit koji smo dostigli.
Tvrdim da je jedini problem kod onih koji se kreću ovim svetom s maskama taj što nisu iskreni prema sebi. Ništa drugo i nije potrebno, samo iskrenost prema sebi. Onoga trenutka kada shvatiš ko si i šta si, šta je u tvojoj prirodi a šta ti ne prija, tada nestaju sve nedoumice i problemi, kada sebe dovedeš na taj nivo svesti i razumevanja, onda razumevanje imaš i za ostale.
Ali valjda tu i hraborst igra bitnu ulogu, za samospoznaju i samopriznanje moraš da budeš hrabar. Ovako je valjda lakše, staviti masku, ugurati se u krdo i ponašati kao stoka. 
Pozdrav

ČEKAJ EVROPO, STIŽEMO ZA DVESTA GODINA...

Kada čujem kako neko kaže da mi idemo u Evropu i da ćemo tamo da stignemo jednog dana, meni se naježi kosa. Da mogu, samo da potsetim te učene glave da smo mi u Evropi milenijumima, tj nismo nikada ni odlazili iz nje, tako da ne razumem gde mi to težimo da "idemo" kada smo odavno stigli.
E sad, potpuno je druga situacija na terenu, tj. evropski tim, sastavljen od raznolikih igrača, stvorio je modernu družinu i s punim pravom, da bi neko mogao da pristupi, traži, ako ne isti, onda približan nivo svesti i ponašanja kao što i oni sami poseduju. S punim pravom. Gde smo tu mi?
Koliko se meni čini, a to je iz perspektive i percepcije običnog građanina, koji se svakoga dana kreće kroz svoj grad i dolazi u dodir sa različitim sortama i podsortama ljudi, zaključujem da smo jako daleko od "cilja i puta", iako se na razne načine trudimo da dokažemo, samo ne znam kome, da sve činimo što je potrebno da nas zavole, prihvate i dopuste da stanemo rame uz rame sa staroevropskim nacijama, kojima i sami pripadamo.
U pokušaju modernizacije ove države, kao da se zaboravlja osnovni zadatak, a to je modernizacija svesti onih koji u toj državi žive. Mi kao da namerno izostavljamo, ili skrećemo pogled u drugu stranu, kada su u pitanju mnoge nerešene stvari, na nivou jedinke i samoshvatanja te jedinke koja, bar transparentno ima želju da ide dalje. Gde dalje? Kojim putem?
Možda zadatak onih koji su gore i koji bi trebalo da nas smeste u tu Evropu i jeste da prikazuju ružičasto, da govore da je lepo i kada nije, da ulepšavaju stvarnost i trude se da naprave što lepši film o svojoj zemlji. Oni koji imaju vid i sluh, i nisu tako visoko, vide sasvim drugačije slike.
Ponekad imam običaj, kada me iznervira nešto, da prokomentarišem da mi u Evropu nećemo ni za dvesta godina, i onda shvatim, i nećemo. Ili ćemo da se pridružimo, ali ćemo da budemo deveta rupa na svirali, trinaesto prase i građani osmog reda. 
Kod nas toliko toga ima nesređenog da je pitanje koliko decenija je potrebno da se stvari dovedu u red i da onda s podignutom glavom pokucamo na Evropska vrata.
Da li je normalno da se toj evroporodici pridruži zemlja u kojoj je normalno da se poluutvare sa bradama i kosama do kuka, sa parčem čelika na čelu šetaju, naoružani noževima kao u nekom jeftinom filmu c produkcije? Da li je normalno da se ulicama iste te zemlje slobodno šetaju oni što s ponosom nose kukaste krstove? U zemlji koja je u ne tako davnoj prošlosti stradala od istih tih kukastih krstova. Da li je normalno da nam je omladina toliko dekadentna i primitivna(čast izuzecima, a ima ih), svoje svakodnevnice zasniva na kopiranju pevaljki i fudbalera? Da li je normalno da broj jedan u gledanosti drže, dno dna serije sa dalekog istoka čija je jedina dramska vrednost uvodna špica sa imenima glumaca? Da li ćemo u evroporodicu da se odvezemo autobusima koji nemaju vrata i prozore, u kojima je potreban kišobran kada pada kiša i ponegde može još da se vidi kako se ravnopravno prevozi koza ili prase, živo ili nataknuto na ražanj?
Hoće li kojekakve tetka Milojke šalteruše, nadrkane i polupismene da sede za tim istim šalterima kada neko iz evropske porodice dođe da uzme neki dokument i da čeka pet sati jer njih devetnaest koliko ih radi na jednom izmišljenom radnom mestu, ne može da se seti kako se uključuje računar? Hoće li i dalje većina da ide uniformisana u iste odevne kombinacije koje su videli sa nekog jeftinog tv kanala ili čuli da se tako oblače svetske zvezde, samo zato što se na raznolikost gleda sa gađenjem i sa konstatacijom da nije normalan taj koji nije isti? Da li će i dalje da se neprijatno oseća onaj ko ima svoje ja i ko iskače iz koloseka učmalosti i opštenarodne pogrešne propisanosti? I dalje će da ubijaju turiste? I dalje niko neće da odgovara? I dalje građanin ove zemlje neće imati skoro nikakva prava na sudu u svojoj rođenoj zemlji osim ako nije mnoooogo bogat ili ne poznaje bar čistačicu u tom istom sudu? Da li će i dalje deca da umiru jer roditelji nemaju novca da ih pošalju na lečenje u inostranstvo dok ovde neki masni, zadrigli lekar gura evriće iz koverti u svoje džepove? Kada će ovde već jednom da pošteni lekar pošteno zarađuje svoju platu, zato što se na to zakleo i zato što to voli a samim tim dobija i poštovanje, a ne samo zato što mu je pola rodbine već u belim mantilima? Hoće li, i kada uđemo u Evropu, službena lica, bez obzira koju uniformu nose, da se civilima obraćaju kao da je stoka, bez trunke poštovanja i to ako zanemarimo njihovo lično nevaspitanje i nekulturu? Kada će svet, taj isti svet, koji hrli ka Evropi, da shvati, da se ne nose bele čarape na crne cipele, da muškarci nikako ne nose prstenje na srednjem prstu i da nikako, ali nikako, ne puštaju nokat na malom prstu da bi njime čačkali nos ili uši a brkate tetke da shvate da brkovi na ženi nikada nisu bili prihvatljivi kao ni šiške ispod miške koje ispadaju iz  sintetičke majice u sedamdeset boja. Možda nešto i bude od nas kada pripadnice mlađe populacije ukapiraju da glasno pričanje i kurvinsko žvakanje u javnom prevozu ili bilo kom javnom mestu nije odraz "in" statusa, nego odlika nevaspitanja, nekulture i plitke svesti, pa možda kada se pogledaju u ogledalo jednog dana shvate, da osim jeftinog, droljastog izgleda nemaju ni jedan kvalitet, ako je to uopšte kvalitet, a momci shvate da nošenje kapuljača i po suncu i po kiši nije način da izgleda "opasnije" nego da izgledju kao seljačine. Isto tako, možda će jednog dana zakon koji važi za ostatak sveta, da važi i za popove, koji besramno pljačkaju narod, doduše pljačkaju one koji im dozvole, od mene se ne bi najeli ni proje a kamoli belog 'leba.
Ovo je samo mali broj pitanja, ni u promilima nemoguž za izraziti, koja se postavljau ili koja bi trebalo da budu postavljena a ako stvarno želimo tamo gde smo krnuli, da se na ta ista pitanja daju i odgovori i reše problemi. 
Za kraj zaključak. I mi da smo u prilici da postavljamo uslove da bi nam se neko pridužio, isti bismo bili, možda i strožiji. I ja lično da moram da vršim odabir, postavljao bih standarde. Tako da nije na nama da se ljutimo, nego da izaberemo da ili ne. Na kraju, mi i jesmo u toj Evropi, tom velikom igralištu, samo je pitanje da li ćemo da pristanemo da se igramo sa ostalom decom ili ćemo da se nadurimo i i dalje stojimo u uglu gde nas niko ne primećuje, jedino što može ponekad lopta da zaluta i udari nas u glavu. 
Pozdrav.