.jpg)
Isto tako, stotinama godina, pokazujemo kako mnogo uživamo u stigmatizaciji različitih od nas samih, najbolje nam ide upiranje prstom i podsmeh, a da pri tome nemamo pojma ni u šta upiremo prstom, kao ni čemu se podsmevamo.
Danas je svetski dan borbe protiv side, pitam se koliko taj datum ima odjeka u glavama onih, koji mislim da i ne znaju šta sida znači, ali "znaju" da je to nešto pogano.
Ja želim da iskoristim svoj blog, da pružim podršku svim ljudima koji su imali tu nesreću da obole od hiva, totalno nebitno na koji način, u krajnjem slučaju to i nema ulogu u lečenju i pomoći onima koji su bolesni. I pored toga što neki ljudi, u svojim mizernim životima traže senzacije, traže razlog za naslađivanje tuđom nesrećom, kompenzujući tako svoj jad i vakuum, ima nas koji smo, eto pročitali bar nešto o opakom virusu, ima nas čak koji smo nešto o tome i naučili, pa nam ljudi koji ga ustvari imaju, ne predstavljaju nešto strašno i poželjno za iseljavanje na pusto ostrvo u Atlantiku.
Kada bi svako, umesto što dnevno potroši vreme na čitanje kojekakvih gluposti o Stanijama, Filipima, Orima i ostalim marginalnim pojavama u ovom društvu, da ne nazovem to kanalizacijskim tekovinama, utrošio desetinu tog vremena na obaveštavanje samog sebe i učenje, ne samo o hivu nego i o ostalim bolestima, svet bi nam bio mnogo lepše mesto za stanovanje. Ovako, bolje je naučiti koliko leopardovih šara ima na starletinom napičnjaku, nego ubaciti sebi u glavu nešto što je jako korisno i što u krajnjem slučaju može jednog dana da spasi život svakome od nas.
Poražavajuće je što ni jedna od tih "ultra gledanih" emisija, reality šoVoVa i ostalih rasprostranjenih bljuvotina, nemaju bar tokom prikazivanja u jedno ćoškiću ekrana, podsetnik šta je to hiv a ni trunku solidarnosti sa obolelima. Bitno je da se reklamirjau pomade za pi..ke, ultramegagiga tanki ulošci ili škart roba iz nekog škart marketa ali o tome šta bi vaše dete moglo da zadesi, nema ni reči.
Da li se iko ikada zapitao da li u svojoj blizini ima osobu koja je zaražena hivom? Ne verujem, retko čiji um ide tako daleko. A sigurno imate. Da li vam je onda opravdanje to što ne znate, pa i ne reagujete kao kromanjonci a kada bi vam ta osoba rekla, vaše neznanje, nerealni strah i uskogrudost bi grunuli napolje, praveći od vas idiota a od obolelog osuđenika?
Imam novost za one koji se ne raspituju i ne obrazuju po pitanju, ne samo ovoga, nego seksualnog vaspitanja, svoje dece, pa i sebe samih. Hiv se ne prenosi pogledom, ne leti kao polenski prah, ne dobija se rukovanjem, grljenjem, saosećanjem, razgovorom, ljubljenjem ili životom sa takvom osobom, dobija se na druge načine koje, verujem svi dobro znate samo ste suviše licemerni da o tome pričate.
Vrh vrhova mi je, snebivanje i rumeni obrazi kada neko pomene da u škole mora da se uvede seksualna edukacija, vrhunac hipokrizije, a deca i pre nego što mislimo, nauče u praksi šta je to.
Ako je već tako, razgovarajte sa svojom decom, manite se priča o pčelama i cvetićima, nazovite stvari pravim imenom, jer seks,penis i vagina su sastavni deo svakog čoveka ili žene. Čemu onda bumbarov let sa latice na laticu?
Primitivnije sredine i nemaju pojma šta sve može da se dobije seksualnim putem ali isto tako znaju da je krkenisanje u šljiviku, naravno bez kondoma, nešto mnogo lepo, a isti ti će prstom da upere u nekoga ko je različit, iako pojma nemaju u čemu je ta različitost.
Sve u svemu, vreme je da se ljudi osveste, obaveste, i obrazuju. Nisu potrebne visoke škole da bi se naučilo ono što znači život, da bi se shvatilo koliko ljudska glupost može da pogorša nečiji život pa i bitisanje istih tih glupaka koji usled svoje gluposti, nesmotreno i bahato, utiču na druge.
Kada sledeći put pomislite nešto ružno za nekoga, prvo se zapitajte koliko ste vi ispravni i čisti, o čednosti da i ne govorim, pošto od tog izraza kao i od izraza smernost, diže mi se čiroki na glavi. Pre nego što nekoga osudite, zapitajte se da li ste i vi materijal za osudu, ali ne onako površno, misleći da ono što prikažete to se i vidi, nego onako duboko, iskreno zapitajte sami sebe, jer ne zaboravite, i najskrivenije tajne neko može da vidi.
Podrška obolelima od hiva nije donošenje pomorandži i mandarina, nije usiljeno keženje kada ih vidite, nije lažno tetošenje. Podrška je omogućavanje najnormalnijeg i civilizovanog života koji bi imali u slučaju da se ne zna da su oboleli.
Na stranu idioti od lekara, koji ne znam gde su utrošili tolike godine obrazovanja, pa imaju poriv da osuđuju, sramota za profesiju, pogodno za proterivanje iz bilo čega što ima veze sa medicinom.
E takve treba na stub srama, pa trulim voćkama u nos. Jer to je stoka i takve treba pljunuti u lice na svakom koraku.
Ne zaboravimo, oboleli od hiva su najobičniji ljudi, nečija deca, braća, sestre, možda vaši prijatelji.
I ne zaboravite ono najvažnije, to može i vama da se desi, pa zamislite se, kako bi vama bilo da vas tretiraju kao vi njih sada.
Pozdrav
Нема коментара:
Постави коментар