Toliko se u medijima mesecima potencira prosveta, tj nametnuli su se svima nama svojim štrajkom i zahtevima koje postavljaju.
Baš zbog toga, imam potrebu da bacim par rečenica na papir, da iznesem i ja svoje mišljenje, pošto, očigledno, svi su pametni a nikako do rešenja da se dođe.
Na prvom mestu, pitao bih gospodu prosvetare, tj ove što štrajkuju mesecima, da li znaju u kojoj zemlji žive? Ukoliko im je ta činjenica promakla, sad ću da ih podsetim.
Ovo je zemlja u kojoj je više od milion radnika bez posla, zemlja u kojoj, ono što, koliko toliko fuknkcioniše je privatni sektor u kome ima radnika koji rade bez ikakvih prava, za plate koje su duplo, negde i troduplo manje od plata navedene gospode koja sebe naziva prosvetnim radnicima.
Gde još ima da ta gospoda traže plate tri puta veće u sektoru koji je neprofitabilan, a da radnici u profitabilnom sektoru iz kog se i oni finansiraju, rade za tri puta manje plate?
Gospodi i dalje nije jasno?
Pitao bih ih još, koje su to oni visoke škole završili i koje specijalizacije, subzpecijalizacije i ostala usavršavanja prošli, kada o sebi govore na način samodeifikacije, stavljaju se na pijedestal koji im nikako ne pripada i guraju se ispred, mnogih, mnogo bitnijih profesija koje se isto finansiraju iz privatnog sektora? Recimo zdravstva.
Da li osionost povelikog dela tih nosilaca obrazovanja mladih, umišljenost, lažna predstava koju forsiraju svuda oko sebe, oličava stvarno situaciju koja je toliko tragična za njih?
Četrdeset hiljada kažu? Hm, baš me interesuje da li u tih četrdeset hiljada uračunavaju samo neto platu ili i ono što se zove, topli obrok, prevoz, regres, minuli rad i sve moguće dodatke za razrednu, nerazrednu nastavu, ekskurzije, letovanja, zimovanja, rekreativne nastave na koje mogu da povedu pola šire i celu užu familiju? Da li tih četrdeset hiljada, neto, primaju i onih meseci kada ne rade, kada je onaj prolećni, jesenji, novogodišnji, zimski, uskršnji i letnji raspust? Jel ih nije sramota da onaj radnik od čijeg se hleba odbija da bi oni mogli da se ponašaju osioni, ima dvadeset kalendarskih dana odmora za celu godinu, koji radi osam sati dnevno minimum, vikende a poneki i bez slobodnih dana? Računaju li oni koliko meseci godišnje ne rade? Kažu, pripremaju zadatke. Što lažu kada su im zadaci pripremljeni u zbirkama iz kojih ih daju deci?
Kažu, oni opismenjavaju naciju... Gle šoka. Moja učiteljica u osnovnoj školi je govorila na tri padeža, bez jasno definisanih slova č, ć, š. Imamo hiljade nastavnika koji deci u Šumadiji predaju na ijekavici, imamo i dalje nastavnike, za koje nisam siguran da su završili ni osnovnu, a kamoli srednju školu i fakultet, imamo šlosere koji lupaju čekićima po katedri, udaraju dlanovima o astal i gruvaju laktovima po tabli. To su prosvetni radnici? A traže da ih zovu profesorima. A ja pitam, gde su oni zaradili akademsku titulu profesora, do koje se dolazi, zna se kako, kojim trudom i učenjem? Jel to sujeta do plafona ili stvarno stanje?
Sreća što na vlasti, na koju toliko kukaju, nije neko ko misli kao ja, a ima milioni takvih ljudi. Do sutra ujutru bi bili otpušteni svi do jednog i dovedeni novi.
Ko je gospodi prosvetarima rekao, da je njihova potreba za hranom, plaćanjem računa i kupovinom gaća veća od potrebe onih koji nisu prosvetari? Gde su oni pročitali da su mnogo bitniji od ostalog dela Srbije? Kažu, učili. Učili su mnogi mnogo više od njih, mnogo više naučili i mnogo važnijim poslovima se bave, pa ih nema nigde da pričaju kako su bitniji od ostalih.
Kažu u svojim jadikovkama, lekari mogu da zarade privatno. A kada uzimaju po deset ili dvadeset evra za privatne časove, to ne pominju, kada se otimaju za dnevnice od ekskurzija, letovanja i ostalog, onda ćute. Kada dobijaju dodatke na platu za razrednu nastavu, ćute. Kada dobijaju različite pomoći od države, ćute. Četrdesetak hiljada kažu? I to im je previše koliko rade tj koliko ne rade.
U svemu ovome, ostaje nejasno, ko je njima rekao da su iznad svih nas ostalih, da su važniji od svih ostalih ljudi? Odakle im pravo da pomisle da su bitniji, odakle im pravo da sebe nazivaju prosvetnim radnicima i prosvetiteljima ovog naroda, samo zato što nisu znali šta će od škole da završe pa su posle kraja školovanja, razmileli se po školama da kukaju na malu platu? Baš me interesuje koliko njih se školovalo da bude baš prosvetni radnik? Trenirao i završio dif, muzicirala i završila muzičku školu, slikala i završila akademiju... sigurno ne sa željom vodiljom da predaje osnovcima, a onda sebe naziva prosvetarom.
I posle se očekuje prosperitet i napredak zemlje? Pa šta ova deca sve vide i ko ih sve uči i obrazuje, prosperitet će da nas preskoči kao presahli bunar.
Pozdrav.
Baš zbog toga, imam potrebu da bacim par rečenica na papir, da iznesem i ja svoje mišljenje, pošto, očigledno, svi su pametni a nikako do rešenja da se dođe.
Na prvom mestu, pitao bih gospodu prosvetare, tj ove što štrajkuju mesecima, da li znaju u kojoj zemlji žive? Ukoliko im je ta činjenica promakla, sad ću da ih podsetim.
Ovo je zemlja u kojoj je više od milion radnika bez posla, zemlja u kojoj, ono što, koliko toliko fuknkcioniše je privatni sektor u kome ima radnika koji rade bez ikakvih prava, za plate koje su duplo, negde i troduplo manje od plata navedene gospode koja sebe naziva prosvetnim radnicima.
Gde još ima da ta gospoda traže plate tri puta veće u sektoru koji je neprofitabilan, a da radnici u profitabilnom sektoru iz kog se i oni finansiraju, rade za tri puta manje plate?
Gospodi i dalje nije jasno?
Pitao bih ih još, koje su to oni visoke škole završili i koje specijalizacije, subzpecijalizacije i ostala usavršavanja prošli, kada o sebi govore na način samodeifikacije, stavljaju se na pijedestal koji im nikako ne pripada i guraju se ispred, mnogih, mnogo bitnijih profesija koje se isto finansiraju iz privatnog sektora? Recimo zdravstva.
Da li osionost povelikog dela tih nosilaca obrazovanja mladih, umišljenost, lažna predstava koju forsiraju svuda oko sebe, oličava stvarno situaciju koja je toliko tragična za njih?
Četrdeset hiljada kažu? Hm, baš me interesuje da li u tih četrdeset hiljada uračunavaju samo neto platu ili i ono što se zove, topli obrok, prevoz, regres, minuli rad i sve moguće dodatke za razrednu, nerazrednu nastavu, ekskurzije, letovanja, zimovanja, rekreativne nastave na koje mogu da povedu pola šire i celu užu familiju? Da li tih četrdeset hiljada, neto, primaju i onih meseci kada ne rade, kada je onaj prolećni, jesenji, novogodišnji, zimski, uskršnji i letnji raspust? Jel ih nije sramota da onaj radnik od čijeg se hleba odbija da bi oni mogli da se ponašaju osioni, ima dvadeset kalendarskih dana odmora za celu godinu, koji radi osam sati dnevno minimum, vikende a poneki i bez slobodnih dana? Računaju li oni koliko meseci godišnje ne rade? Kažu, pripremaju zadatke. Što lažu kada su im zadaci pripremljeni u zbirkama iz kojih ih daju deci?
Kažu, oni opismenjavaju naciju... Gle šoka. Moja učiteljica u osnovnoj školi je govorila na tri padeža, bez jasno definisanih slova č, ć, š. Imamo hiljade nastavnika koji deci u Šumadiji predaju na ijekavici, imamo i dalje nastavnike, za koje nisam siguran da su završili ni osnovnu, a kamoli srednju školu i fakultet, imamo šlosere koji lupaju čekićima po katedri, udaraju dlanovima o astal i gruvaju laktovima po tabli. To su prosvetni radnici? A traže da ih zovu profesorima. A ja pitam, gde su oni zaradili akademsku titulu profesora, do koje se dolazi, zna se kako, kojim trudom i učenjem? Jel to sujeta do plafona ili stvarno stanje?
Sreća što na vlasti, na koju toliko kukaju, nije neko ko misli kao ja, a ima milioni takvih ljudi. Do sutra ujutru bi bili otpušteni svi do jednog i dovedeni novi.
Ko je gospodi prosvetarima rekao, da je njihova potreba za hranom, plaćanjem računa i kupovinom gaća veća od potrebe onih koji nisu prosvetari? Gde su oni pročitali da su mnogo bitniji od ostalog dela Srbije? Kažu, učili. Učili su mnogi mnogo više od njih, mnogo više naučili i mnogo važnijim poslovima se bave, pa ih nema nigde da pričaju kako su bitniji od ostalih.
Kažu u svojim jadikovkama, lekari mogu da zarade privatno. A kada uzimaju po deset ili dvadeset evra za privatne časove, to ne pominju, kada se otimaju za dnevnice od ekskurzija, letovanja i ostalog, onda ćute. Kada dobijaju dodatke na platu za razrednu nastavu, ćute. Kada dobijaju različite pomoći od države, ćute. Četrdesetak hiljada kažu? I to im je previše koliko rade tj koliko ne rade.
U svemu ovome, ostaje nejasno, ko je njima rekao da su iznad svih nas ostalih, da su važniji od svih ostalih ljudi? Odakle im pravo da pomisle da su bitniji, odakle im pravo da sebe nazivaju prosvetnim radnicima i prosvetiteljima ovog naroda, samo zato što nisu znali šta će od škole da završe pa su posle kraja školovanja, razmileli se po školama da kukaju na malu platu? Baš me interesuje koliko njih se školovalo da bude baš prosvetni radnik? Trenirao i završio dif, muzicirala i završila muzičku školu, slikala i završila akademiju... sigurno ne sa željom vodiljom da predaje osnovcima, a onda sebe naziva prosvetarom.
I posle se očekuje prosperitet i napredak zemlje? Pa šta ova deca sve vide i ko ih sve uči i obrazuje, prosperitet će da nas preskoči kao presahli bunar.
Pozdrav.
Нема коментара:
Постави коментар