MNOGO ME PLATI DA MANJE RADIM

Toliko se u medijima mesecima potencira prosveta, tj nametnuli su se svima nama svojim štrajkom i zahtevima koje postavljaju.
Baš zbog toga, imam potrebu da bacim par rečenica na papir, da iznesem i ja svoje mišljenje, pošto, očigledno, svi su pametni a nikako do rešenja da se dođe.
Na prvom mestu, pitao bih gospodu prosvetare, tj ove što štrajkuju mesecima, da li znaju u kojoj zemlji žive? Ukoliko im je ta činjenica promakla, sad ću da ih podsetim.
Ovo je zemlja u kojoj je više od milion radnika bez posla, zemlja u kojoj, ono što, koliko toliko fuknkcioniše je privatni sektor u kome ima radnika koji rade bez ikakvih prava, za plate koje su duplo, negde i troduplo manje od plata navedene gospode koja sebe naziva prosvetnim radnicima.
Gde još ima da ta gospoda traže plate tri puta veće u sektoru koji je neprofitabilan, a da radnici u profitabilnom sektoru iz kog se i oni finansiraju, rade za tri puta manje plate?
Gospodi i dalje nije jasno?
Pitao bih ih još, koje su to oni visoke škole završili i koje specijalizacije, subzpecijalizacije i ostala usavršavanja prošli, kada o sebi govore na način samodeifikacije, stavljaju se na pijedestal koji im nikako ne pripada i guraju se ispred, mnogih, mnogo bitnijih profesija koje se isto finansiraju iz privatnog sektora? Recimo zdravstva.
Da li osionost povelikog dela tih nosilaca obrazovanja mladih, umišljenost, lažna predstava koju forsiraju svuda oko sebe, oličava stvarno situaciju koja je toliko tragična za njih?
Četrdeset hiljada kažu? Hm, baš me interesuje da li u tih četrdeset hiljada uračunavaju samo neto platu ili i ono što se zove, topli obrok, prevoz, regres, minuli rad i sve moguće dodatke za razrednu, nerazrednu nastavu, ekskurzije, letovanja, zimovanja, rekreativne nastave na koje mogu da povedu pola šire i celu užu familiju? Da li tih četrdeset hiljada, neto, primaju i onih meseci kada ne rade, kada je onaj prolećni, jesenji, novogodišnji, zimski, uskršnji i letnji raspust? Jel ih nije sramota da onaj radnik od čijeg se hleba odbija da bi oni mogli da se ponašaju osioni, ima dvadeset kalendarskih dana odmora za celu godinu, koji radi osam sati dnevno minimum, vikende a poneki i bez slobodnih dana? Računaju li oni koliko meseci godišnje ne rade? Kažu, pripremaju zadatke. Što lažu kada su im zadaci pripremljeni u zbirkama iz kojih ih daju deci? 
Kažu, oni opismenjavaju naciju... Gle šoka. Moja učiteljica u osnovnoj školi je govorila na tri padeža, bez jasno definisanih slova č, ć, š. Imamo hiljade nastavnika koji deci u Šumadiji predaju na ijekavici, imamo i dalje nastavnike, za koje nisam siguran da su završili ni osnovnu, a kamoli srednju školu i fakultet, imamo šlosere koji lupaju čekićima po katedri, udaraju dlanovima o astal i gruvaju laktovima po tabli. To su prosvetni radnici? A traže da ih zovu profesorima. A ja pitam, gde su oni zaradili akademsku titulu profesora, do koje se dolazi, zna se kako, kojim trudom i učenjem? Jel to sujeta do plafona ili stvarno stanje?
Sreća što na vlasti, na koju toliko kukaju, nije neko ko misli kao ja, a ima milioni takvih ljudi. Do sutra ujutru bi bili otpušteni svi do jednog i dovedeni novi.
Ko je gospodi prosvetarima rekao, da je njihova potreba za hranom, plaćanjem računa i kupovinom gaća veća od potrebe onih koji nisu prosvetari? Gde su oni pročitali da su mnogo bitniji od ostalog dela Srbije? Kažu, učili. Učili su mnogi mnogo više od njih, mnogo više naučili i mnogo važnijim poslovima se bave, pa ih nema nigde da pričaju kako su bitniji od ostalih.
Kažu u svojim jadikovkama, lekari mogu da zarade privatno. A kada uzimaju po deset ili dvadeset evra za privatne časove, to ne pominju, kada se otimaju za dnevnice od ekskurzija, letovanja i ostalog, onda ćute. Kada dobijaju dodatke na platu za razrednu nastavu, ćute. Kada dobijaju različite pomoći od države, ćute. Četrdesetak hiljada kažu? I to im je previše koliko rade tj koliko ne rade.
U svemu ovome, ostaje nejasno, ko je njima rekao da su iznad svih nas ostalih, da su važniji od svih ostalih ljudi? Odakle im pravo da pomisle da su bitniji, odakle im pravo da sebe nazivaju prosvetnim radnicima i prosvetiteljima ovog naroda, samo zato što nisu znali šta će od škole da završe pa su posle kraja školovanja, razmileli se po školama da kukaju na malu platu? Baš me interesuje koliko njih se školovalo da bude baš prosvetni radnik? Trenirao i završio dif, muzicirala i završila muzičku školu, slikala i završila akademiju... sigurno ne sa željom vodiljom da predaje osnovcima, a onda sebe naziva prosvetarom.
I posle se očekuje prosperitet i napredak zemlje? Pa šta ova deca sve vide i ko ih sve uči i obrazuje, prosperitet će da nas preskoči kao presahli bunar.
Pozdrav.

KRAVA NA ŠTIKLAMA

I tako, pre par dana, doživeh pokušaj nebitne osobe da mi održi predavanje o toleranciji, tj netoleranciji mojoj, uz reči kako su ljudi različiti, kako treba prihvatiti i ono što se razlikuje od nas samih i da to treba poštovati.
Da sam neko ko ne prihvata novo, da sam neko ko mrzi, da sam neko ko nema toleranciju, da ponižavam, pljujem po dobrim stvarima ili ne poštujem, pa i da se upecam na tiradu, ali, ja sam samo odreagovao hladnim, surovim i odvratnim pogledom, uz sočan komentar na žvaku koja je bila van usta, koja je odjekivala okolinom i koja je oslikavala kućno nevaspitanje i nekulturu.
Elem, postoje stvari i tipovi ponašanja koja ne tolerišem nikome, koja ne mogu da imaju opravdanje bilo koje vrste i koja, osim što ukazuju na nešto najprimitivnije što postoji, ničemu ne vrede. Mnogo puta sam pokušao da izanaliziram potrebu da neko žvaće otvorenih usta, bez obzira da li je to hrana ili parče gume ili plastike, ali u svakom slučaju, nisam uspeo da pronađem odgovor na pitanje, zašto neko želi da se ponaša kao životinja.
Gledam po autobusima ove mlade naraštaje, ženskog pola uglavnom, koje, osim što nemaju nikakve originalnosti u sebi, liče jedna drugoj kao da su ispod istog kalupa izvučene, imaju tu jednu zajedničku crtu a to je da im po ustima leti guma a sve to tako upakovano podseća na ponašanje bulevarskih ćoškara i kamenjarki koje iz mračnih uličica jedino ispuštanjem čudnih zvukova, mogu da na sebe privuku pažnju i zarade po neki dinar, ili džak krompira. Valjda ta žvaka poziva na parenje, ili poslovnu transakciju, ili su prosto odlika najnižeg stepena obrazovanja, najlošijeg vaspitanja i vrhunske nekulture. Prvo, govoriti s nekim preko zalogaja je idiotizam a plastika koja se žvaće je konstantan zalogaj. Drugo, glasno drugima stavljati do znanja da preživate, isto ne znam koju ima poentu, osim da kod normalnoga izazove gađenje i želju da nekome raznese zube.
Imao sam priliku više puta da mi se osoba obraća preko žvake, i nisam uspeo da ostanem koncentrisan na ono što priča jer mi je pred očima a i pred ušima, u prvom planu bilo preživanje, mlevenje, mešanje i drobljenje.
Isto tako, još jadnije i očajnije izgleda kada ženska osoba, gabarita kao Avala, seksipilnosti kao betonski blok i gracioznosti kao nilski konj, počne da  maše "rukicama", objašnjavajući bilo šta, a opet preko žvake, valjda u ubeđenosti da je to vrlo seksi. Srećom, nisam imao prilike da to često doživim ali sam gledao momke koji su bili žrtve i nisu znali kako da pobegnu glavom bez obzira.
Kada bi osoba koja sebi stavi gumu u usta znala da silovito, pretenciozno i svinjsko žvakanje nema nikakvu simpatičnost u sebi, verovatno bi same sebi istu tu gumu zalepile u kosu, a ukoliko pomisle da je to seksi, neka odgledaju bar dva pornića jer će videti da u njima, ni jedna glavna glumica ne žvaće kao krava nego radi radnju bez preživanja.
Tako da, ako neko misli da se trpljenje nečijeg nevaspitanja, nekulture i ološkog ponašanja tretira kao tolerancija različitosti, mene slobodno može da zaobiđe jer za takve stvari, niti sam tolerantan niti tu ima različitosti. Sve rase, sve boje i sve vere preživaju isto ukoliko to smatraju normalnim a ja tvrdim da to, niti je normalno niti ima potrebe da se toleriše.
Pozdrav