Kao i svake godine u stilu pravog domaćina, juče sam u povratku s posla, kupio badnjak kod braće Roma i doneo ga kući. Iskreno sam bio utučen što nisam bio u mogućnosti da sa grupom od osamnaest, sekirama i testerama naoružanih "domaćina", idem u cik zore u šumu i poobaram dvesta stabala dok ne nađem jedno manje koje ću da dovučem kući i posle ne znam šta da radim s njim. Ali, neko mora i da radi. I tako, danas ceo dan kuvam sarmu, a jutros sam ispržio ribu, postim, jer riba nije životinja nego raste na orahu, tako da ću današnji dan da provedem posteći, doduše, neće niko da primeti da sam je ispržio na svinjskoj masti jer ko ne zna taj će da veruje, a najvažnije je sačuvati veru kod ljudi koji su duhom skrenuli. Ili mozgom.
I onda, kako je popodne počelo da se približava, počinjem da razmišljam, koliko ustvari ja nisam dobar vernik i počinjem da se stidim ostalih, ovih prepodobnopremučenoprefrigano pobožnih.
Nisam isekao drvo, nisam roknuo prase i natak'o na bagremov kolac, nisam postio(ali praviću se da jesam) i što je najgore od svega, nisam imao loše misli danas, nikome nisam poželeo nesreću, nisam opsovao, nisam imao crne i negativne misli, nisam radio "bludne radnje", ma ceo dan mi je prošao potpuno u nisam. Šta još mogu sebi da dodam na teret? Hm, nisam pre odlaska u crkvu namlatio ženu kući a onda joj rekao da se našminka kao luda jela da prikrije modrice, nisam ćušnuo decu pesnicom u prolazu, nisam prevario suprugu sa švalerkom a onda pozvao najpobožnije prijatelje na maskaradu, pošto ni oni verovatno "nisu" to radili.
Kada sve saberem i oduzmem, pomnožim i podelim, nekako ću morati da nosim taj teret "nisam", jer da jesam, ne bih mogao sam sebe u ogledalo da pogledam i da večeras legnem u svoj krevet i zaspim čiste savesti.
I tako, sedim, pijem kafu i jedem malo ribu, malo sarmu i slušam kako s polja, zvuci asociraju na početak rata. Eeee, to srpski domaćini, ispaljuju, petarde u rano popodne, dok ne bude večeras prilika da se izvuče i teže naoružanje, ispali u nebo, a možda i u komšiju, pa da se pokaže šta je "srpska slava i srpski domaćin". Zbog svih svojih "nisam" od danas, kazniću sebe, kao i prethodnih trideset i nešto godina, i uskratiću to zadovoljstvo učestvovanja u jednom takvom plemenitom, poluratnom i poluprimitivnom čestitanju ovog praznika. Moraću da ostanem kod kuće i i dalje ne činim ništa.
Voleo bih da mi neko od tih domaćina, pojasni čemu to sve služi i vodi. Nisam nešto udubljeno čitao Bibliju, ali je pričitah za razliku od mnogih "vernika", i ne nađoh nigde da je mahanje oružjem, pucanje, paljenje i čerečenje volova, pravoslavni običaj. Više asocira na neki paganski. Da li grešim ili nama odgovara da ono što mi smatramo "nenormalnim", branima naknadno napisanim stranicama iz verskog bukvara a ono što nam odgovara u destruktivnim ponašanjima, ispoljavanju latentnog nezadovoljstva sobom, prihvatimo kao normalno iako nema veze sa verom?
Mislim, ipak ja nisam vernik, možda moj pojam ponašanja za praznike kojim bi se trebalo rukovoditi cele godine, celog života a koji se sastoji u praštanju, lepoj reči, ljubavi, prijatnim razgovorima i savetima za drage osobe, nečinjenju štete drugima, možda je moje shvatanje pogešno. Možda su veliki turbofolk, ulta, mega vernici ipak u pravu. Možda kao što je nekad papa prodavao oprost grehova za lepe parice, danas treba, bar u tim specijalnim prilikama i na posebne dane, obući svoje najlepše odelo, našminkati se, nabaciti masku zadovoljne i srećne osobe, ispaliti po koji projektil, (sreća pa se ne prodaju tomahavk rakete), rasčerečiti po kojeg vola ili vepra i onda turiti u popovski bunar džep koju devizu da nas bar na taj dan laže svojim lažnim pridikama, kako smo mi ustvari divni, kako će gospodin odozgo sve da oprosti, kako za svaki greh, ubacimo novčić u džu boks i sve je rešeno. Oni najbolje razumeju, sličan se sličnom raduje.
A onda kada parada prođe, nazad svojim smernim ponašajima, visokomoralnim načelima i puritanskim stavovima. Jovo nanovo, mažnjavanje, lopovluk, varanje, krkanje ko s kim stigne, ljubavnice, ljubavnici, nepoznata deca, ogovaranja, pljuvanja. Ali šta to menja, ako imate dobar PR, fino uvežbanu priču i masku i dovoljno (devizno) fleksibilnog popa, sve će to Bog pozlatiti. Još ako uspete da napljujete i etiketirate nekog ni krivog ni dužnog, uspeh je zagarantovan, voditi se onim da je napad najbolja odbrana. Sve u stilu bogobojažljivih namiguša.
Ipak, možda dođe momenat za one koji su toliko "verovali" da na onoj kapiji gore polože račune, a pretpostavljam da gore ne primaju devize kao što dole ne izdaju fiskalne račune. Šta onda?
Za to vreme, ja ću ipak da legnem u svoj krevet, sutra ujutru se nasmejem na neku poruku koja mi je stigla, popijem kafu s nekom dragom osobom i, i dalje ne činim ništa.
Pozdrav
Нема коментара:
Постави коментар