Da li je dovoljno postati modni stručnjak ako nataknete kinesku torbu preko lakta i orlovskim noktima sa šljokicama zgrabite omanji monitor, čitaj telefon? U zemlji Srbiji, verovatno kao i u ostalim zemljama gde je većina stanovnika suženog pogleda, uskih grudi (osim nesrazmerno napumpanih prsa), polupraznog novčanika i bez zanimanja koje se definiše kao bilo koje zanimanje koje donosi platu.
I tako, kao pečurke posle radioaktivne kiše, niču kojekakve baba Sere, baba Kurane i baba Ruške Jakić, ne zna se koja je stručnija i obrazovanija, ne samo po pitanju mode nego i po pitanju opšte kulture. Jedna od ovih baba, verovatno neće otići nikada u penziju iako još datira od kada i Stounhedž i svoj zenit u cvetu mladosti je dostigla na čuvenoj televiziji iz jednog grada koji nosi ime po voću, u kom se inače vrlo ceni sve što je avangarda, novo, liberalno, savremeno i u krajnju ruku pismeno, pa se u korak sa načelima sparuju žirafe, albanke i deda momci i propagira se rađanje bar tuceta dece. Potpuno razumljivo za toliku medijsku eksponiranost jedne modne stručnjakinje, koja je svoj zenit dostigla valjajući se po plastu sena i sa slamčicom u ustima i sa intervijuima sa kamilama u Hamametu i Susu.
No, nebitnima ne treba posvećivati mnogo vremena, ne više koliko samo da se pomene da i takvi postoje.
Mene više zabrinjavaju ove horde modnih neostručnjakinja koje misle da ako su se ofarbale u plavo, utegle svoje prekipele salčiće u dalekoistočni brend čije ime ne može da se pročita i onda se bave analizom devojaka, momaka, ostalih ljudi uopšte. A da li analiziraju sebe? Verovatno u svojoj plitkoumnosti, višku vremena i manjku sive mase u glavi, svoju "stručnost" troše na druge iako bi same na sebe mogle da potroše stotine sati svoje prazne priče koja u kranjem slučaju nikoga ne interesuje.
Pričaju o stilu? Šta je uopšte stil? Stil bi trebalo da bude svako indivudualno izražavanje svakog pojedinca, koji svoj spoljni izgled ravna sa svojim stavovima. Da li onda te modne stručnjakinje imaju ono što je za početak najbitnije ako već kritikuješ nekoga, a to je sopstveni stil? Ne izgleda tako jer, em su sve iste, plave peglane, polukremirane frizure, kremirane kože pošto u solarijumima provode vreme koje neko provede na poslu, em su plitkoumne kao ćuskije, em njihove priče, jedna drugoj liče a ni jedna nema veze s mozgom pošto nemaju sa čime priču da povežu.
Znači, usudiš se da kritikuješ drugoga a ti si još gori. Interesantna situacija. Hrabrost ili glupost? Ovo prvo nije sigurno.
I tako, nebulozne priče, nebitni razgovori, beznačajne i bespredmetne teme, trla baba lan, i pri tome, poenta svega toga je šta? Nečije samozadovoljavanje i onanisanje uz uzbuđenje proizašlo iz nesvesne istine da je neko prazan kao ispaljena kapisla. To je dijagnoza.
Devojke (iz tog filma), stil se ne pripoveda, stil se živi i živi se sa stilom. Nije potrebno brbljati i soliti pamet drugima nego svojim primerom pokazati i dokazati šta znači stil. Izgled novogodišnje jelke ili pokretne reklame za seksi šop nikako neće da izazovu pozitivan uticaj kod ciljne grupe, nego, u najmanju ruku čuđenje i pitanje, šta jedete kad ste tako glupe. Kada imaš stil, imaš ga u svakom segmentu svog života, svakoga dana i na svakom koraku. Stil je kada ga živiš. Pa ne može se držati slovo o nečijem modnom promašaju, glumiti Koko Šanel a onda poitati kući da se na'rane svinje i baci kuruz živini. Ne mogu ti šljašteći nokti da se koriste popodne za okopavanje praziluka koji vam iz dupeta viri i ne može da se preko te opeglane, ojađene kose poveže marama kada se krene u pušnicu. Jel vi to zavaravate samo sebe ili mislite da su ljudi toliko glupi da će da poveruju da ste sišli sa modne piste ili Holivudskog bulevara? Pućenje usana kao orangutan u vreme teranja nikako nije način da skrenete pažnju na sebe ukoliko ta pažnja nije stavljanje do znanja šta sve možete tim usnama da radite ali onda vam nije mesto u svetu mode, nego u picinom parku kod ekonomskog.
Ne ide jedno s drugim da se namontirate, ili bar mislite da se namontirate, krenete na neki što biste rekle happening, na koji ste se mukom uvukli jer vojska istih takvih juriša na to mesto, a da onda sednete u razdrnadni autobus gsp-a i da još pri tome glumite idiota folirajući se i ponašati nedodirljivo. Gde vam je frajer? Gde vam je crveni tepih? Gde je šampanjac u limuzini? To je stil. Nikako patike i kožna torba, bez obzira što ste u nju ugurale dvesta komada nekakve šminke i više ličite na trgovačkog putnika i s mukom je držite preko lakta a da pri tome vam stomak crveni na minusu. Ako već hoćete da solite pamet nama, bar pogledajte neki najobičniji časopis iz inostranstva i pogledajte šta je trenutno in a šta je bilo u Tutankamonovoj eri. I naučite da govorite. Razvlačenje, rastezanje, mumlanje i siktanje nikako nije stil. To je nepismenost i nevaspitanje. Reči i rečenice postoje da bi se izgovarale jasno i glasno, mada, pitam se koliko najviše reči može da ima rečenica koju vi sklepate a da posle svake druge reči nije "ovaj, msm, ono, mmmm, full". Sleng je jedno a nepismenost drugo. Ne ide i stil i sleng, lokalno i globalno se ne spajaju. Ako ste u slengu, budite potpuno, za početak pitajte recimo nekog zemunca da vam objasni kako se to radi a ako ste globalno onda otvorite oči, ukoliko uopšte možete da odlepite te veštačke trepavice namazane četkom za farbanje velikih metalnih površina. Žvaka van glave, nikako ne ide. To što vi mislite da je vrlo seksi je krajnja nevaspitanost i prikrivena poruka, "žvaćemo kao krava, baci me u krevet". Osim što ste toliko glupe pa ne umete da pročitate koje toksine unostie preživajući po ceo dan veštačku gumu onda bar svedite na minimum pa je koristite u samo onim preko potrebnim slučajevima, recimo kada se vratite sa nekog happeninga pa se narsate belog luka i slanine, jer taj stil zdušno izbegavate. E tad uzmite žvaku, mada je pasta efikasnije sredstvo, ali nisu svi čuli za nju.
Žena koja ima stila, odaje erotičnošću pogledom, gestikulacijom, vrlo prefinjenom, manirima i pameću. I džak da navuče na sebe, harizma je jača. Prostačke priče koje mogu da čujem često po javnom prevozu nikak nisu stil. To, kome ste vi uradile felacio jer ima veliki auto, kome ste dali jer vas je povezao kolima, i to kako se kao razumete u sve što ne treba da vas zanima, te priče ostavite za svoje isto praznoglave drugarice, pa kada budete izvodile računicu koja je imala više j...ča, e onda razmenjujte mudrosti. Nas ostale, koji koristimo prevoz da se prevezemo do posla to ne interesuje. Postoje važnije stvari od vas, recimo magla, saobraćajni znak ili oronula fasada.
Dijete, foliranja i padanja u nesvest po ulicama i autobusima isto je samo vaš problem. Da ne koljete svako veče po pola kaiša gore pomenute slanine a onda sutra dan ceo dan ne pijete ni vodu, ne bi vas hvatale mučnine i ne bi bilo foliranja kako ništa ne jedete jer želite da budete savršene. Da imate stila za kojim toliko vapite, jele biste neku salatu s piletinom i ostale namirnice a onda kao prave devojke koje vode računa i o telu i o mozgu, obule patike i optrčale jedan krug. Kad pomenuh savršenstvo, pogledajte na ulici kako izgleda prosečna savršena devojka a takvih je u Beogradeu dosta. Obična, kulturno obučena, otmena u stavu i prefinjena u ponašanju. E ona sigurno ne uči napamet debilne emisije Aleksandre Obradović i ostalih modnih perjanica. Ona radi, čita, ima dečka, živi svoj, a ne tuđ život. Čitanje? Izvinjavam se, to je ono kada uzmete ono debelo sa milonima slova i onda sričete reči. Preteško? Nepoznato?
Moram da priznam, eto teška srca, da ima i stvari koje fasciniraju kod vas, i u kulturološkom i u psihološkom pogledu. Mene fascinira, recimo, vaša glupost. Beznadežan mlad život koji nema svrhu i cilj. Fascinira me vaše potenciranje savršenosti, zgodnoće, a dupe vam ostane napolju kada se zatvore vrata busa. Fascinira me vaše oblačenje koje u istom trenutku obuhvati pet različitih materijala, deset modnih stilova i petnaes boja. A tek šminka. Irokezi bi se uplašili. Ali od svega najfascinantnije je to što vi takve imate hrabrosti da kritikujete bilo koga, bilo koju devojku koja ne pripada vašoj hordi praznoglavih i poništenih taksenih marki. Vi nađete sitnicu da iskomentarišete za devojku kojoj možda nešto i nedostaje ali to sigurno nije stav i stil, vi pokšavate sa vokabularom od pedeset reči da nadgovorite i ogovarate nekoga ko u glavi ima biblioteku.
I nastavićete da postojite. Na žalost. Zna se ona stara, g... uvek ispliva na površinu vode.
Pozdrav.
