Koliko god da se trudim da ne dozvolim da me ljudska glupost i idiotizam iznerviraju, ne polazi mi za rukom tako lako i uvek, jer pojedini događaji, pojedinci ili postupci, dovedu do pregrevanja mozga i onda počnem naglo da zevam i dobijem želju da to zapišem.
Otišao sam jutros u kupovinu, da kao svaki veliki pravoslavac kupim kod braće cigana badnjak za sto dinara i obavim ostale kupovine.
U prodavnici sam se pitao da li je sutra smak sveta pa se zalihe životnih namirnica u obliku suvog grožđa, šljiva i urmi gomilaju u nekontrolisanim količinama, ali se setih u trenutku da to nema veze sa mogućim armagedonom prlanetarnih razmera nego je u pitanju armagedon i kataklizma ljudskog mozga i časti, jer, što bi se reklo, pravoslavni živalj je krenuo u nabavku stvarčica koje su im potrebne da se večeras i sutra prikažu Bogu u najboljem svetlu, misleći da će da ga zavaraju podmetanjem urmi i suvih breskvi pod nos, toliko polupismeni da ako već veruju u Njega, trebalo bi da znaju da On vidi cele godine a ne samo u onim danima kada oni izvode moralnu gimnastiku, mučeći se i trudeći se da im zasija oreol oko glave.
Tužna je to slika. Stajao sam neko vreme sa strane jer su mi trebale šargarepe za rusku salatu i gledao koliko ljudi mogu da se unize svojom glupošću a da pri tome misle da su mnogo pametni i da u nekome pokazali lekciju iz, ne znam ni ja čega. A onda dodjoh do jednog vrlo tačnog, zastrašujućeg zaključka koji tužnoj slici daje još tužniju nijansu. A to je da, devedeset posto tih koji se krljaju da naguraju slamu u džakove, naseku badnjake a pri tome neki i ne znaju koje se drvo koristi, i isprže ribu na svinjskoj masti, pošto se vrlo razumeju u post, devedeset posto tih nema pojma o čemu je današnji i sutrašnji praznik, kao ni bilo koji drugi praznik za koji crkva kaže da se slavi. Jer, bitno je da crkva kaže, nije bitno što oni to ne osećaju, što nisu shvatili suštinu i bit onoga u šta bi trebalo da veruju, nisu osetili pravu ljubav i moralno rasterećenje zbog sutrašnjeg praznika jer nije to ni bitno njima, bitno je da crkva kaže i da to svi rade.
Da postoji more preko brda gde ja živim, verovatno bi na današnji dan ostalo prazno, jer bi i pored svake ribice koja bi ma'nula perajem, poodvaljivali i korale i morske sunđere, jer, ako raste u vodi znači da je posno. Gledam histerično prebrojavanje riba koje se uzimaju za današnje obroke jer se danas posti, konzerve i ostale vidove posne hrane a da sam zaustavio bilo koga i pitao,zašto se danas posti i šta post znači, verovatno bi odgovor bio, tako kaže Biblija, a bez i jedne mrvice želje da se sve to shvati i obuhvati mozgom i razumom i da ako nešto rade, rade to jer su razumeli i prihvatili kao nešto što im prija i što iskreno vole. Ali nema potrebe, crkva kaže da tako treba.
I niko od tih instant bogomoljaca nije shvatio, verovatno i ne mogu da shvate, da smisao posta nije da se guli krompir na vodi i da se, kod ovih bogatijih turbo vernika, kupuje orada ili morsko prase, nego je smisao u miru u duši, miru u srcu i ljubavi za sebe i za ljude oko sebe.
Ja sam i danas preskočio da postim jer, ipak, meni je bitnije što ću večeras da legnem i zaspim rasterećeno, nego što bih jeo ajkulu.
Koračajući svojom ulicom, i posmatajući kuće koje tu postoje od kada sam se rodio, neke još od ranije, neke od kasnije, sagledah i one koji u tim kućama žive.
To je konačno dalo najtužniju nijansu cele slike. U tim kućama ima kockara, lopova, nasilnika, prostitutki, lažova, onih koji bi rođenog brata prodali i sa rođenim bratom ne govore, narkomana, zlostavljača, intrigatora i spletkaroša, zavidnih i ljubomornih jedinki, koje do podne mrze sebe a od podne i ceo svet. A većinu njih videh kako se grče i guraju da kupe suve šljive....
I večeras će svi uparađeni, uglađeni i sa usiljenim kezovima da idu pred crkvu da učestvuju u paljenjeu desetometarskog hrasta i ispale koju hiljadu petardi, metkova, raketa i još malo zemlja zemlja projektila, da skaču, divljaju, mašu kokardama, troprstima, pogrešno se krste, u glavi talože pogane misli, podmazuju popa da peva što lepše, svoj moral gaze u blatu pred tom istom crkvom a onda se vrate svojim redovnim aktivnostima, neko da omlati ženu, neko da zlostavlja decu, neko da ukrade nešto, neko da smrsi konce nekome..... I svi poste i iz usta im se oseća riba, pržena na svinjskoj masti, i svi veruju, i svi misle da su prevarili Boga. Ali takvo crkva kaže. Da se ponovi navodni biblijski potop, mislim da to ne bi bila dovoljna količina vode....
Otišao sam jutros u kupovinu, da kao svaki veliki pravoslavac kupim kod braće cigana badnjak za sto dinara i obavim ostale kupovine.
U prodavnici sam se pitao da li je sutra smak sveta pa se zalihe životnih namirnica u obliku suvog grožđa, šljiva i urmi gomilaju u nekontrolisanim količinama, ali se setih u trenutku da to nema veze sa mogućim armagedonom prlanetarnih razmera nego je u pitanju armagedon i kataklizma ljudskog mozga i časti, jer, što bi se reklo, pravoslavni živalj je krenuo u nabavku stvarčica koje su im potrebne da se večeras i sutra prikažu Bogu u najboljem svetlu, misleći da će da ga zavaraju podmetanjem urmi i suvih breskvi pod nos, toliko polupismeni da ako već veruju u Njega, trebalo bi da znaju da On vidi cele godine a ne samo u onim danima kada oni izvode moralnu gimnastiku, mučeći se i trudeći se da im zasija oreol oko glave.
Tužna je to slika. Stajao sam neko vreme sa strane jer su mi trebale šargarepe za rusku salatu i gledao koliko ljudi mogu da se unize svojom glupošću a da pri tome misle da su mnogo pametni i da u nekome pokazali lekciju iz, ne znam ni ja čega. A onda dodjoh do jednog vrlo tačnog, zastrašujućeg zaključka koji tužnoj slici daje još tužniju nijansu. A to je da, devedeset posto tih koji se krljaju da naguraju slamu u džakove, naseku badnjake a pri tome neki i ne znaju koje se drvo koristi, i isprže ribu na svinjskoj masti, pošto se vrlo razumeju u post, devedeset posto tih nema pojma o čemu je današnji i sutrašnji praznik, kao ni bilo koji drugi praznik za koji crkva kaže da se slavi. Jer, bitno je da crkva kaže, nije bitno što oni to ne osećaju, što nisu shvatili suštinu i bit onoga u šta bi trebalo da veruju, nisu osetili pravu ljubav i moralno rasterećenje zbog sutrašnjeg praznika jer nije to ni bitno njima, bitno je da crkva kaže i da to svi rade.
Da postoji more preko brda gde ja živim, verovatno bi na današnji dan ostalo prazno, jer bi i pored svake ribice koja bi ma'nula perajem, poodvaljivali i korale i morske sunđere, jer, ako raste u vodi znači da je posno. Gledam histerično prebrojavanje riba koje se uzimaju za današnje obroke jer se danas posti, konzerve i ostale vidove posne hrane a da sam zaustavio bilo koga i pitao,zašto se danas posti i šta post znači, verovatno bi odgovor bio, tako kaže Biblija, a bez i jedne mrvice želje da se sve to shvati i obuhvati mozgom i razumom i da ako nešto rade, rade to jer su razumeli i prihvatili kao nešto što im prija i što iskreno vole. Ali nema potrebe, crkva kaže da tako treba.
I niko od tih instant bogomoljaca nije shvatio, verovatno i ne mogu da shvate, da smisao posta nije da se guli krompir na vodi i da se, kod ovih bogatijih turbo vernika, kupuje orada ili morsko prase, nego je smisao u miru u duši, miru u srcu i ljubavi za sebe i za ljude oko sebe.
Ja sam i danas preskočio da postim jer, ipak, meni je bitnije što ću večeras da legnem i zaspim rasterećeno, nego što bih jeo ajkulu.
Koračajući svojom ulicom, i posmatajući kuće koje tu postoje od kada sam se rodio, neke još od ranije, neke od kasnije, sagledah i one koji u tim kućama žive.
To je konačno dalo najtužniju nijansu cele slike. U tim kućama ima kockara, lopova, nasilnika, prostitutki, lažova, onih koji bi rođenog brata prodali i sa rođenim bratom ne govore, narkomana, zlostavljača, intrigatora i spletkaroša, zavidnih i ljubomornih jedinki, koje do podne mrze sebe a od podne i ceo svet. A većinu njih videh kako se grče i guraju da kupe suve šljive....
I večeras će svi uparađeni, uglađeni i sa usiljenim kezovima da idu pred crkvu da učestvuju u paljenjeu desetometarskog hrasta i ispale koju hiljadu petardi, metkova, raketa i još malo zemlja zemlja projektila, da skaču, divljaju, mašu kokardama, troprstima, pogrešno se krste, u glavi talože pogane misli, podmazuju popa da peva što lepše, svoj moral gaze u blatu pred tom istom crkvom a onda se vrate svojim redovnim aktivnostima, neko da omlati ženu, neko da zlostavlja decu, neko da ukrade nešto, neko da smrsi konce nekome..... I svi poste i iz usta im se oseća riba, pržena na svinjskoj masti, i svi veruju, i svi misle da su prevarili Boga. Ali takvo crkva kaže. Da se ponovi navodni biblijski potop, mislim da to ne bi bila dovoljna količina vode....