OŽENJEN SAM A BEZ MUDA ŽIVIM...

Nekada, dok me je interesovalo šta druge ljude natera na nešto što učine, jedno od pitanja koja su me zanimala bilo je, šta se dogodi da neko stupi u mrak, pardon, brak a da nije načisto sa sobom da li je ne samo spreman, nego i sposoban za tako odgovoran i, po pravilu, nepovratan čin. Kroz život, sretao sam različite ljude, kažu da je lepota u raznolikosti, slažem se, ali kada se zagrebe malo ispod površine, osim onih koji su istinski različiti i originalni, postoji i gomila onih koji se samo na prvi pogled razlikuju a u suštini su isti. Zarobljeni.
Nezavisnost i sloboda su neki od najbitnijih stubova zdravog života a samim tim i zdrave psihologije svakog čoveka. Pa šta je to što onda natera nekoga da učini ono što se kosi sa načelima zdrave psihologije i sebi otvori jedan jedini put, ka propadanju samog sebe, a zatvori sve opcije koje su mu do tada bile otvorene.
Video sam toliko mrakova, pardon, brakova, koji su bili zdravi, ispunjeni ljubavju, dugovečni i to jeste za divljenje, mada niko ne zna koji to recept imaju oni koji ostvare i održe tako nešto. S druge strane, video sam mnogo više fingiranih, isfoliranih i grčevito odglumljenih uloga, da ne kažem glumatanja da se održi privid nečega što verovatno nikada nije ni postojalo. Zašto?
Pretpostavljam da je sve to rezultat linije manjeg otpora. Ali prema čemu, prema kome? Ima nekoliko aspekata koje bi trebalo uzeti u obzir. ali tri, koliko sam ja zaključio su vodeća i najčešća.

Prvi razlog stvaranja veštačke tvorevine koja će evidentno mentalno da upropasti oba učesnika jeste zatucanost. Pitate se kakva zatucanost. Ona najgore vrste koja se vodi pravilom, to mora da se uradi. Ne mora.To što nečija zatucana shvatanja govore da kada čovek dođe u određene godine mora da uradi nešto što treba da bude urađeno, nije ni malo tačno, niti ima veze sa realnošću. Ne da ne mora u tim godinama, ne mora bilo kada. Valjda je osnovni zakon postojanja svakog pojedinca da se ponaša onako kako on smatra da bi trebalo i da bude u mentalnoj ravnoteži a ne da ispunjava očekivanja i običajne zakone koji ne postoje stotinama godna. A možda je samo nedostatak sopstvenog ja razlog zbog kog mnogi urade "ono što bi trebalo da se uradi". Isto tako, pritisak okoline ili rodbine, koja ni po kakvom pravu i zdravom ponašanju nema razloga i osnova da se meša u nečiji život i intimu, može da bude okidač za nesreću. Ali, koji god da je razlog, vrlo je jednostavno razrešiti probleme i dileme. Samo je potrebno razmišljati svojom glavom i osećati svojom dušom.

Drugi razlog, više je individualne prirode, znači, nema uticaja i pritiska sa strane, nego pojedinac sam sebi stvara pritisak, za koji nema realnih osnova, ali, da li zbog svoje psihološke nerazvijenosti ili onoga što se zove, kud svi tud i mali Radojica, kada prođu neke godine, naravno, zamišljena granica i linija, odlučuje se na nešto što će ga posle mnogo koštati. Vide svoje drugare, drugarice, svi su u "srećnim" brakovima, pa zašto onda i oni da ne urade to isto, kao da postoji prodavnica, pa odeš i kažeš, dajte mi ovaj jedan srećan brak. Čak i da jeste tako, trebalo bi svi da znaju da ono što piše na deklaraciji i kaže se na reklami, nije uvek istina. Onda neko ko je proveo mnogo godina samostalan i slobodan, nezavistan i neograničen, navlači sebi okove zajedničkog života, a verujte, to nikada ne izađe na dobro. Može svako od njih da laže kako je sve divno i krasno, da se kune u svoju sreću, a svi lažu. Mnogo puta sam saznao. I ne mora da lažu, kada pogledate osobu koja lagano vene od nedostatka duševnog kiseonika, kako sebe porobljava zarad zamišljenih i glupih ideala, samo da neko ne bi uperio prstom. Oh, uvek sam voleo te što upiru prstom i koji jezikom paju okolo, i uvek su na kraju i taj prst i taj jezik stavljali sebi na jedno mesto, ono mračno. A to je bilo dok me je interesovalo šta ko palaca, a onda dođe vreme da čovek sazri, zasija mu mudrost i prosto mu se j... šta ko drugi kaže. A ti što kažu, pa morate ih razumeti, oni to znaju i ličnog iskustva ali ne mogu sebi sami da bljuju u lice, lakše je drugima. To se isto odnosi i na one devojke koje ostanu trudne pa se onda udaju da selo ne priča. Čednost na prvom mestu.
I treći razlog, ne tako rasprostranjen kao prva dva, ali jednako opasan, kada neko ko voli isti pol, uda se ili se oženi da bi "prikrio" tragove.
Sve u svemu, nije ni važno koji od ovih razloga, ili nekih drugih je u pitanju, važno je što svaki od njih, vodi u mentalno propadanje, degradaciju ličnosti ili skretanje sa zdravog razuma. 
Nisu svi ludaci na ulici sa urođenim oboljenjima, ima i onih koji su ih stekli, neki prirodno, neki pogrešnim izborima koje su učinili u životu.

Nije potrebno biti psiholog ili psihijatar, dovoljno je samo pažljivo posmatrati ljude, a za one koje poznaješ, i znaš im situaciju, vrlo lako može da se izvede zaključak i shvati prava slika. 
Kažu, u braku ljubav nestane a ostaje navika. Da li je onda normalno da se ljudi navikavaju na ono što im šteti? Hiljadu puta dokazana poslovica da je bolji dobar razvod nego loš brak i to su suštinski hrabri ljudi, koji znaju kada treba da se napravi rez i da se krene dalje s promenom u životu. Ali, oni imaju jednu veliku plemenitu osobinu, baš ih briga šta će selo da kaže. A oni koji se brinu više za mišljenje lokalnih tandrkuša a za svoje na haju, prvo odseku sebi jezik, pa ruke pa noge. Jezik im ne treba više, jer da su ga koristili kada je bilo potrebno, ne bi dozvolili sebi da im tuđ upravlja životom. Ruke i noge isto nisu potrebne, ionako se pretvaraju u biljku a uvenuće je neizbežno. Nema ni potrebe za tim, ionako će neko drugi da komanduje, sve bledi, a na kraju i ličnost.
Dok su još mladi i silni, pokušavaju sebi na različite načine da daju oduška, otvore otpusni ventil, izdivljaju svoja sputana ponašanja, pokušavaju da budu smešni, a to više liči na grčku tragediju. U tim trenucima, samo bi im trebalo staviti ogledalo ispred. 
I tako, selo je nateralo još jednu jedinku na "srećan i idiličan život", ispoštovalo ono što se poštovati mora, bez obzira što u tim idiličnim brakovima, jedna jedina bude obično mlaćena, vređana, a obe sputane. Ona jača svojom glupošću a ona slabija svojom nemoći Ali nema veze, spolja sve izgleda bajno i krasno. Godine prođu, od onih koji su zakoračili "ponosno" lagano ni za obične korake se nema snage, "dase, baje, lafčine" se pretvore u prosede, zadrigle olupine koje su opterećene svim onim stvarima od kojih su bežali a "lepotice, čedne i smerne" se pretvore u mase bez oblika i ukusa jer svoju depresiju leče enormnim količinama kalorija i ceo smisao svog života nalaze u indijskoturskopakistanskolatino serijama, verujući da neko tamo ima veće probleme od njih a ne shvatajući da taj tamo glumi to za dobre pare.
I sve to spolja izgleda bajno....