JOŠ MALO O LICEMERJU...

Jednostavno, ne mogu da odolim da na svaki mogući način i u svakom trenutku potkačim licemerje koje je u ovoj zemlji u tolikom zamahu, da bi nekad u budućnosti, i to bliskoj, moglo da se proglasi novom religijom. Nije da imamo malo postojećih, ali ova nova, bila bi broj jedan. Ni za novim propovedačima ne bi trebalo da se mnogo traga, ovi postojeći to savršeno rade, samo što to neće da prziznaju. Ovako bi mogli svoje grehe da speru javno, i još da iz toga izvuku korist. Do sada, kao nisu...
Slušam i gledam ovih dana,koji su prethodili današnjem, ljudi izvaljuju raznorazne gluposti, prave budale od sebe i još koješta a da pri tome ne uključe mozak i pomisle koliko ima utemeljenja u onome što rade. Mislim, većina ljudi obično i ne razmišlja o utemeljenju svojih postupaka, ali kada je to lažno utemeljenje praćeno propagandom bezgrešnosti a anulirano ponašanjem, e onda je to vrhunsko licemerje u koje bi trebalo uperiti prstom jer smatram da upiranje prstom i ukazivanje na debilizam je istinska potreba, ne samo u ovoj sredini, nego u celom čovečanstvu.
Najinteresantnije mi je kada vidim "srpske sinove, rokane, one koji nose velike oznake srpstva na čelu", kako potiru sami sebe i svesno ili nesvestno gaze sva svoja "ubeđenja" za dan zaljubljenih. Opšta pomama, histerija, izlivi i prolivi ljubavi, topline, sreće, čokoladnih Milki, marcipana u obliku srca... Za katoličkog sveca!
Pravoslavni vernici, porodične perjanice i naslednici tradicije? Koliko kontradiktornosti u jednoj pojavi.
Da krenemo od početka. Prvo što nameće pitanje jeste, odakle toliki uticaj ženskog bića na nekoga ko se slepo drži kojekakvih pregaženih stavova? Odakle to lebdenje, cmakanje, ugađanje i ispunjavanje želja onoj koja i po toj samoj izvornoj religiji ima potčinjen, beznačajan položaj, toliko primetan u smislu da služi za razmnožavanje i hoda iza svog muškarca? Gde nestade superiornost nad njom i kada se srušiše svi stubovi koji su podržavali takav diskriminatorski stav? Reći ću vam. Ona je uvek bila ta kojoj se dive, ona je bila i ostala ta oko koje se vode ratovi i ta zbog koje se krši religijski zakon. Naravno, tako i treba, zakon Prirode je jedini pravi a protiv prirode se ne sme. Podržavam svakok muškarca koji je za svoju nežniju polovinu učinio ludost, napravio magarca od sebe, bio klovn, jer to je izražavanje ljubavi i divljenja prema supruzi, devojci. To su nečije majke, sestre, drugarice. Ali, kada taj isti muškarac sutra počne da se kune u knjigu i da tupi i proserava se o tome kako je on pripadnik nebeske nacije (doduše, toliko smo često leteli u nebo da imamo dvojno boravište), i kada počne da se busa u grudi junačke, onda ga treba uhvatiti za uši o omlatiti o asfalt. Tada bih ja takvima postavio pitanje, kako je to njihova religija i svetost dozvolila da se na dan katoličkog sveca preobrate i poštuju ono što, da su pravi vernici, ne bi smeli ni da pomisle. Da li to znači da njihova vera ima dvokratno korišćenje i po smenama? Kako je moguće da se tako naglo zaboravi ono što je bilo do juče i biće opet od sutra? Tako što, više apsolutno nikome nije stalo do pridržavanja i poštašanja nekim pravilima koja su u civilizaciji koja je danas, izgubila svaki smisao.
Meni kao nereligioznoj osobi i kritičaru crkvi i svih pojava vezanih za njih, nije ni malo teško da dam objašnjenje, samo ne razumem one koji se kriju iza ikona, kako to objašnjavaju sebi, svetu nije ni bitno objasniti, ali šta kaže njihova savest.
Naravno, uvek ću stati na stranu ljubavi, svake inspiracije za najveću ludost i najmanju glupost kada je u pitanju iskazivanje ljubavi, uvek ću rado podržati svako razbijanje "muškosti" kada se padne pred očima one za koju glupost pravite ali bih isto tako voleo da se postepeno osvešćujemo, individualno da bi moglo da se dođe na kolektivni nivo, da shvatimo da osim ljubavi ništa na svetu nije važno. Ne treba sumnjati niti kritikovati ni jednu vrstu ljubavi, ljudi vole na različite načine, vole različite ljude, vole iste ljude, sve je to ljubav a ljubav mora da se brani od religije. "Snijeg pade, na behar na voće, neka voli ko god koga hoće". Ključna stvar. Neka voli. I bude voljen.
Tako da, sledeći put kada budete pravili majmuna od sebe zbog ljubavi, priznajte sebi slobodno da je to zato što nekoga volite i zbog nje ili njega biste učinili sve, kao i da imate "nasušnu" potrebu da budete voljeni, bar nemojte da se krijete iza nekog praznika, pogotovo ne onog koji je u suprotnosti sa vašom sopstvenom religijom. Lepše je reći, slavim ljubav na Svetog Trifuna koji je bio zaštitnik vina i vinogradara, pa mogu da se umlatim od vina, nego slaviti Svetog Valentina koji se u pravoslavnom kalendaru slavi pet meseci kasnije i nema veze sa zaljubljenošću. Njega neka slave oni koji njegovoj religiji pripadaju i to podržavam. Nemojmo mešati babe i kruške.
A ako je taj jedan dan potreban da iskažete svoju ljubav i otvoreno o njoj govorite, onda ste jadni. Voli se cele godine, svakog dana, celog života.